Erih From u knjizi “Umeće ljubavi” počinje pitanjem: “je li ljubav umeće”? Ako ona zaista jeste, šta onda treba naučiti o njoj? Na mnoga ovakva filozofska pitanja pokušali su da odgovore ljudi tokom čitave istorije čovečanstva. Različita mišljenja i srca daju more različitih odgovora na pitanje jednog istog pojma. I ko može zapravo da zna kada je dostigao ljubav i kako ona uistinu izgleda?
Neko će pomisliti, da li uopšte nešto treba naučiti, kada ljubav svako doživi. From kaže da smo problem ljubavi shvatili kako biti voljen, a ne kako voleti. Naše predstave o ljubavi često se oblikuju prema modi i vremenskom kontekstu. Nekada se ginulo za voljenog, nekada se pevalo pod prozorom, a kako danas volimo? Moderni kapitalizam oblikovao je ljude za potrebe tržišta, čiji je cilj da budu sličniji jedni drugima i da što više troše. Nastao je dakle čovek, otuđen od sebe i porodice čija je sreća postala merljiva, i ona je prisutna samo u datom trenutku. Zadovoljstvo je stavljeno sa znakom jednakosti uz zabavu, trošenjem i “uzimanjem”. Sve to što nam pruža trenutna zadovoljstva kao što je hrana, piće, cigarete i ostalo jesu još uvek stalna uzimanja. Naši životi postali su objekt našeg apetita, veliki automati, a mašine ne mogu voleti.
Ljubav ipak jeste umeće, kako kaže From, međutim onaj ko misli da postoje tačna uputstva na kraju će biti razočaran, jer ljubav je lični doživljaj koji svako može imati samo pomoću sebe i za sebe. To je ono kako je mi shvatamo i kako je emitujemo. Za ljubav su potrebne disciplina i koncentracija kojom svoj život održavamo van haosa i predano se bavimo, što zna svako ko je pokušao da stekne neku veštinu. Međutim najvažnije je , spominje From, strpljenje. Onaj ko želi brže rezultate, nikad neće ovladati umećem, što je modernom čoveku u savremenom i brzom vremenu najteži zadatak. Dakle treba biti koncentrisan u životu na sve što čovek čini, predati mu se sa dušom, bez obzira na to šta čovek čini i da li čita knjigu, sluša muziku ili razgovara. Biti koncentrisan znači život u sadašnjosti, misliti o onome što se trenutno odvija i naučiti kako se sluša. Tako se vremenom i stiče mogućnost saslušanja sopstvenih emocija i fokusiranje na njih. Ipak, sve je ovo jako teško za čoveka modernog vremena i kako kaže From, zato mnogi i ne uspeju da steknu umeće. Naučiti voleti je moguće samo kada se odvojimo od svoje narcisoidnosti, postignemo identitet i počnemo da verujemo. Za ljubav je važna vera čoveka u vlastitu sposobnost da voli i ima poverenje u nekoga. Verovanje zatim zahteva hrabrost, sposobnost da se preuzme rizik čak i da se prihvate razočarenje, bol i patnja. Nije dakle svrha biti voljen, već biti dovoljno smeo, obavezati se bez garancije, dati sebe u potpunosti kako bi ta ljubav stvorila i onu sa druge strane. Da li vam i sada ljubav deluje kao nešto tako lako? Zbog toga treba pročitati ovu knjigu i pokušati savladati divno umeće ljubavi.
Autor: Tijana Jovanović
