Ako ste se ikada zapitali da li možete da spremate ukusnu hranu iako izgubite čulo ukusa na par nedelja ili ga pak nemate uopšte, odgovor ćete dobiti u ovom tekstu.
Naime, anosmija, potpuno odsustvo čula mirisa, stanje je za koje se smatra da pogađa oko 5% populacije. Ova bolest je dospela u centar svetske pažnje zbog koronavirusa. Sa gubitkom mirisa i/ili ukusa, dva opštepoznata simptoma bolesti, mnogi ljudi su podelili iskustvo i prijavili potpuni gubitak ovih čula. Dakle, šta se dešava kada je vaš svet lišen ukusa, i kako bi kuvar koji pati od ovog stanja uspeo da napiše najbolje kuvare?
Holandska autorka kuvara Joke Boon izgubila je čulo mirisa kada je imala četiri godine. Lekari kažu da je izgubila oko 94% percepcije ukusa. Iako je Joke jedva mogla da razlikuje pet osnovnih ukusa – slatki, slani, gorki, kiseli i umami, napisala je pet kuvara.
Mozak koristi da bi doživljavala hranu koristeći facijalni nerv. Trigeminalni nerv je odgovoran za senzornu percepciju i proteže se od uha, granajući se u tri niti prema očima, nosu i vilici. Boon opisuje to iskustvo kao slično jedenju previše vasabija odjednom. „Puno koristim ovaj nerv da bih„ okusila “svoju hranu“, kaže ona. „Paprika i đumbir topli su i peckaju, dok menta i hren stvaraju hladan osećaj.“
Boon kaže da je boja hrane važna. Objašnjava: „Ne volim belu hranu, jer za mene bela boja nema ukusa. Tekstura i zvuk hrane takođe imaju velike uloge. “
Anosmija može biti jednako uznemirujuća i kada nema veze sa kuhinjom, utičući na samopouzdanje obolelih. „Uvek se bojim da se malo više osećam. Morala sam da razvijem druge načine da sudim o ljudima koje upoznajem, jer obično koristite miris da biste utvrdili da li volite ljude ili ne “, kaže Boon.
Boon je počela da sakuplja svoje recepte 2010. godine kako bi pomogla kolegama koji pate od ove bolesti, od kojih su joj mnogi poslali podršku. Njena poruka za one koji pate je da jačaju mozak i intelekt. Jer nam samo oni mogu pomoći u borbi protiv samih sebe.
Izvor: BBC Priredila: Milica Stanković
