Kraljica zločina – Agata Kristi

Kultura

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Agata Kristi je, pored Šekspira, najprodavaniji autor svih vremena. Preko četiri milijarde primeraka njenih dela prodato je širom sveta i prevedeno na više od pedeset svetskih jezika. Tokom svoje dugogodišnje karijere napisala je 79 romana, od toga 66 detektivskih. Osim romana, napisala je i nekoliko zbirki kratkih priča i pesama.

Rođena je 1890. godine u Torkiju, gradu u Velikoj Britaniji, kao treće dete Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler. Kako su u to vreme samo dečaci imali mogućnost školovanja, Agatu je majka učila da čita i piše, kao i da obavlja matematičke operacije. Osim toga, naučila ju je da svira klavir i mandolinu. Zanimale su je razne umetnosti, gluma, muzika, pisanje. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i strah sprečili da javno nastupa.

Sa dvanaest godina počela je da piše, i to kratke priče i pesme, koje je slala raznim časopisima. Prva pesma koja joj je objavljena u časopisu bila je o tramvaju kao novom svetskom čudu. Na pisanje ju je podsticala starija sestra, koja joj je često pričala zastrašujuće priče. Agata je volela da ih sluša, iako je bila veoma plašljiva. Sestra joj je govorila da neće uspeti da napiše ni jedan jedini roman, a Agata joj je na taj izazov odgovorila sa čak 79.

Inspiraciju za pisanje pronalazila je na putovanjima. Tokom obilaženja brojnih svetskih destinacija smišljala je zločine koji bi se na tim lokacijama mogli dogoditi. Tako u njenim romanima radnje se, osim u Velikoj Britaniji, odvijaju i u Egiptu, Francuskoj, na Bliskom istoku.

Tokom Prvog svetskog rata radila je u bolnici, gde se susrela sa različitim vrstama otrova. Zbog toga su ubistva u njenim romanima izvršena upravo trovanjem.

Kraljica zločina nije bila obična spisateljica, nije se vodila maštarijama, već je o svojim idejama učila, bila potkovana znanjem i informacijama, i bila njene su priče bile potkrepljene činjenicama i tačnim informacijama, pa su tako pružale utisak realnih  i uverljivih slučajeva. Tokom Drugog svetskog rata, radila je u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je koristila u romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod belog konja, koristila je talijum kao otrov, a njen opis trovanja ovim otrovom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši jedan zagonetni slučaj. 

 

Iako Agata nije važila za stidljivu osobu, na putovanjima se često fotografisala, nije volela da na naslovnim stranicama njenih romana budu njene slike, čak je insistirala da na nju ne liče, kao da nije želela da bude prepoznata u javnosti. Uprkos tome, svi prepoznajemo njen lik i divimo se talentu i upornosti koju je pokazala u svom stvaralaštvu.

 

O njenoj veličini i umeću, kao i o značaju, popularnosti i kvalitetu njenih romana, govori činjenica da su mnogi slučajevi sa Herkulom Poaroom, koji je proslavio glumca Dejvida Sušea, ekranizovani i prikazivani nebrojeno puta, a publika se uvek odaziva ovakvim filmovima sa oduševljenjem.

 

Autori: A.P; Jelena Ćetković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *