Zalivski rat: svedok američke moći

Politika

Oružani sukob koji se dogodio 1990. godine između Iraka i emirata Kuvajta, poznatiji kao Zalivski rat, dramatično je promenio Bliski istok. Tenzija se stvorila jer je Kuvajt povećao količinu eksploatisane nafte i time znatno uticao na tržišne cene. Iz tog razloga, cena nafte generalno opada.

Zemljama Bliskog istoka dato stanje predstavljalo je katastrofu, pa Sadam Husein, tadašnji predsednik Iraka, odlučuje da napadne Kuvajt. Kuvajtski emirat nije imao vremena za snalaženje i organizaciju, tako da je ubrzo bio zauzet od strane iračkih vojnih postrojenja.

Sadam Husein nije se nadao da će njegova vojska, koja se nalazila u Kuvajtu,  ubrzo biti prisiljena da napusti ovu teritoriju. Tadašnjem predsedniku SAD-a, Džordžu Bušu, bilo je potrebno samo nekoliko meseci da sastavi međunarodnu koaliciju. Slede neuspeli pokušaji da se povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta odigra diplomatskim putem, te SAD sa svojim saveznicima započinje nezapamćeno vazdušno bombardovanje u Iraku i okupiranom Kuvajtu. Čak su se uključile i kopnene snage iz Saudijske Arabije, koja je četiri dana izbacivala iračku vojsku iz Kuvajta. 

U ofanzivi poginulo je oko 100 000 iračkih vojnika, a saveznici su pretrpeli oko 400 žrtava. 

U misiji poznatoj pod nazivom Operacija Pustinjska Oluja, Amerikanci su izvojevali veliku pobedu kojom je prvi put nakon vijetnamskog rata spektakularno demonstrirala moć jedine preostale svetske supersile. Time je stvorena percepcija da će Amerikanci uništavati neprijatelje razornim udarima u budućnosti, a oni sami neće imati velikih gubitaka. 

Autor: Kristina Bondžulić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *