Titula evropskog šampiona u zagađenju vazduha ide Srbiji

Društvo

Zagađenje vazduha bila je jedna od gorućih tema u prethodnoj godini. Od posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre oko 7.000 ljudi, što našu zemlju stavlja na tragično prvo mesto u Evropi.

Ovaj problem godinama je bio zanemaren, kako od strane onih koji utiču na zagađenje, tako i od strane institucija koje kontrolišu kvalitet vazduha. Na debati koju je prošle godine organizovao Centar za evropske politike, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović insistirao je na merama koje će doneti poboljšanje u ovoj oblasti. On naglašava da su u Srbiji dominantni izvori zagađenja vazduha individualna ložišta, ali da se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja.

Reč je o 25 industrijskih postrojenja koja, prema evropskoj direktivi, zbog prekoračenog zagađivanja imaju obavezu plaćanja godišnje naknade. Cilj novčanih izdataka je destimulacija proizvodnje emisija i ulaganje u modernizaciju postrojenja. Takođe, Radović kaže da je Elektrodistribucija Srbije (EPS) najveći emiter zagađujućih materija. Elektrodistribucija Srbije već više od godinu dana radi na projektu čiji je cilj smanjenje emisija zagađivanja, a koji bi trebalo da se sprovede do 2025. godine. Cena projekta je 200 miliona evra i finansira se iz budžeta Evropske unije.

Zagađenje vazduha kao zvanični uzrok smrti

Devetogodišnja Ela Debrah iz Velike Britanije, koja je preminula u februaru 2013. godine, postala je prva osoba u svetu kojoj je u obdukcionom nalazu zagađenje vazduha navedeno kao zvanični uzrok smrti. Devojčica je u periodu od 2010. do 2013. godine u više navrata patila od respiratornih infekcija, izazvanih trovanjem nitrogen-dioksidom. Višegodišnje udisanje otrovnog gasa izazvalo je napad astme, a potom i prekid srčanog rada.

Emitovanje nitrogen-dioksida u najvećoj meri je posledica saobraćaja, odnosno izduvnih gasova. Zakon Ujedinjenog Kraljevstva i Evropska unija odredili su granicu do koje ovaj gas sme biti prisutan u vazduhu, no ona je odavno prekoračena.

Podsećanja radi, kada se 2013. godine dogodila smrt devetogodišnje devojčice, Beograd je bio na petom mestu liste gradova sa najvećim aerozagađenjem u svetu.

Kako se zaštititi

Iz instituta Dr Milan Jovanović Batut kažu da hirurške maske nikako nisu efikasna zaštita. Razlog je to što se pod uticajem toplog vazduha koji osoba izdiše, narušava fizička struktura maske, pa samim tim i njena efikasnost. Najbolje bi bilo da se disajni putevi blago prekriju nekim odevnim predmetom, šalom ili maramom, koji se odmah po ulasku u kuću moraju skinuti i oprati u mašini. Zagađujuće čestice se zadržavaju na tkanini i mogu se uništiti samo pranjem na visokim temperaturama.

Najveće zagađenje vazduha detektuje se u ranim jutarnjim časovima i uveče, pa tada treba izbegavati izlaske napolje. U ovim periodima posebno treba izbegavati fizičke aktivnosti na otvorenom, poput trčanja ili bilo kakvog oblika treninga, jer se ubrzanim disanjem pospešuje udisanje štetnih materija.

Uticaj zagađenja svaki put sve jači

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. OECD) predviđa da će 2050. godine na globalnom nivou zagađenje spoljašnjeg vazduha biti najveći uzrok smrti. Pored toga, zagađenje vazduha je klasifikovano i kao vodeći ekološki uzrok oboljevanja od kancera.

Emisije iz termoelektrana na ugalj u Evropi znatno doprinose oboljevanju uzrokovanom ekološkim zagađenjem. Najnoviji podaci, objavljeni u izveštaju HEAL-a pokazuju da su posledice širom Evropske unije preko 18.200 slučajeva prevremene smrti, oko 8.500 slučajeva hroničnog bronhitisa i preko 4 miliona dana odsustvovanja s posla, usled lakših oboljenja. Ekonomski troškovi smanjenja ekološke štete po zdravlje, nastale sagorevanjem uglja, procenjuju se na 42,8 milijarde evra godišnje na evropskom nivou.

U 2010. godini procenjeno je da je više od 10.000 osoba u Srbiji umrlo usled izloženosti zagađujućim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi.

Prema Automatskom monitoringu zagađenja vazduha u Srbiji samo vazduh planinskih i brdskih predela, a najviše Fruške gore i Kopaonika, ocenjuje se kao „odličan“. Na iznenađenje mnogih koji se bave ovim problemom, ne postoji predeo naše zemlje koji karakteriše „jako zagađen“ vazduh, što je najgora ocena koju Agencija za zaštitu životne sredine daje. Može se reći da je vazduh „zagađen“ u Beogradu, Lazarevcu, Obrenovcu, Novom Pazaru i Valjevu.

Autor: Sofija Marković

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *