Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. januara proslavljaju Svetog Stefana, prvomučenika i arhiđakona. Nazvan je prvomučenik jer je prvi među hriščanima postradao za Isusa Hrista. Takođe, prvi je od sedam đakona koje su apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Sveti Stefan proslavlja se trećeg dana Božića i označen je kao crveno slovo u crvenom kalendaru.
Stradalništvo sveca opisano je u Novom zavetu. Bio je Jevrejin i pripadao je jevrejskim plemenima koja su živela u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Veoma učen i dobar poznavalac Svetog pisma. Pokušavao je da ukaže Jevrejima da su ubili Mesiju i pozove ih na pokajanje. Oglušujući se na njegove reči, odlučili su se za laž- pripisali su mu hulu na Boga i Mesiju, u čemu se vidi i podudarnost sa učinjenim nepravednostima i u Hristovom životu. Nakon što je Sveti Stefan argumentovano opovrgao njihove tvrdnje, osudili su ga na dehumanizovanu smrt kamenovanjem. Prizore kamenovanja prvomučenika i stradalnika za Hrista sa uzbrdice iz neposredne okoline posmatrala je i Presveta Bogorodica zajedno sa Jovanom Bogoslovom, poverenim Joj sinom nakon Hristove smrti i vaskrsenja.
Poslednje reči Svetog Stefana, u kojima se očituje istinska srž hriščanstva, bile su: „Gospode, ne uračunaj im ovaj greh.” Stradanja Svetog Stefana smeštena su u prvu godinu nakon što se Isus Hristos vazneo na nebo.
Praznovanje Svetog Stefana duboko je ukorenjeno u srpskom narodnom biću. Slavljen je i kao krsno ime dinastije Nemanjić. Njegov lik nalazio se na reversu vladalačkog pečata i na bazi kovanice.
Svetiteljeve mošti pronađene su blizu Jerusalima 415. godine.
Autor: Marina Bubanja
