Da li ste u 2020. ikada poželeli da godina brže prođe? E pa, to se zaista desilo!
Prema naučnicima, rotacija Zemlje oko svoje ose prošle godine bila je brža nego inače. Čak 28 najbržih dana ikada zabeleženih, desili su se baš 2020! Prema ovim podacima, Zemlja se kretala brže, a samim tim, ove godine svaki dan će trajati nešto kraće od 24 sata!
Zemlja je izvršila rotaciju oko svoje ose za milisekund brže nego inače, tvrde naučnici. Najkraći dan bio je 19. jul, kada je Zemlja izvršila jedno okretanje oko svoje ose za 1.4602 milisekundi brže od 86.400 sekundi, odnosno 24 časa. Pre 2020. najkrači dan zabeležen je 5. jula 2005. kada je rotacija Zemlje bila za 1.0516 milisekundi brža.
Izgleda da je i sama Planeta želela da se 2020. brže završi. Obično je Zemlja odličan merilac vremena. U proseku, s obzirom na Sunce, Zemlja se okrene oko svoje ose svakih 86.400 sekundi, što je srazmerno 24 časa.
- je razvijen izuzetno tačan i precizan Atomski sat. Prema njemu, dužina jednog solarnog dana može da varira u milisekundama. Jedan milisekund srazmerno je jednak 0.001 sekund. Na Zemljinu rotaciju mogu da utiču pomeranje njenog jezgra, klimatske i geološke promene. Promene u atmosferi u velikoj meri utiču na Zemljinu rotaciju. Konkretno, atmosferski pritisak oko Zemlje i pokreti vetra koji mogu biti posledica klimatskih promena.
Ta milisekunda nama može da deluje nevažno. Milisekund je prošao dok ste pročitali prvo slovo ovoga teksta, i na vremenskom planu od 365 dana zaista deluje beznačajno. Ali, prema tvrdnjama naučnika, taj milisekund ima enormni uticaj na astronomiju, navigaciju, svemirske letelice, pa i internet sistem. Naučnici razmišljaju o izbacivanju te milisekunde, kako je nazivaju – prestupne sekunde, da bi atomski sat mogao normalno da funkcioniše.
Prestupna sekunda se odnosi na prilagođavanje vremena. To je podešavanje od jedne sekunde koje se povremeno primenjuje na koordinisano univerzalno vreme, da se prilagodi razlika između preciznog vremena i nepreciznog uočenog solarnog vremena. Prestupni sekund se dodaje na poslednji dan jula ili decembra.
U proseku, dani su sada kraći za 0.5 sekundi od 24 časa. Naučnici širom sveta razmišljaju o brisanju te prestupne sekunde, koju bi nazvali negativna prestupna sekunda. Brisanje bi bilo u cilju održavanja vremena rotacije Zemlje, ali konačna odluka još uvek nije doneta.
A nama ako je za neku utehu, ova godina prošla je i vremenski brže, za šta postoje naučni dokazi, nego sve predhodne.
Autor: Nevena Vićentijević
