Dubrovačka književnost živi i danas, Ivan Gundulić.

Društvo Kultura

Dubrovačka književnost doživljava svoj najveći uspon u 17. veku, koji je stoga nazvan zlatnim vekom dubrovačke književnosti. 

Dubrovnik tada i ekonomski i kulturno napreduje i razvija se, čemu su doprineli uspešno obavljani trgovački poslovi, kao i stalne veze sa Italijom i drugim naprednim evropskim zemljama. 

Dubrovačka književnost obogatila se velikim brojem dela i pisaca, među kojima se naročito istakao Ivan Gundulić, koji se s pravom smatra najvećim pesničkim imenom i dubrovačke i celokupne naše starije književnosti.

 

Dubrovačka književnost važan je segment srpske književnosti koji se proučava i danas, a prisvajan je od strane hrvatskih istoričara književnosti. 

 

Ivan Dživo Gundulić bio je srpski pesnik iz Dubrovnika koji je živeo krajem 16. i početkom 17. veka (9. januar 1589 – 8. decembar 1638.). 

 

Gundulić je najizrazitiji i najznačajniji pesnik dubrovačkog baroka, rođen je u Dubrovniku, u vlastelinskoj porodici. Živeo je i stvarao u Dubrovniku, iz njega nije odlazio do kraja života. Jedino što je proveo van Dubrovnika, to je vreme dok je bio knez u Konavlima. Bio je vrlo obrazovan i uživao je veliki ugled kao građanin Dubrovnika i kao pesnik.

 

Gundulićevo književno obrazovanje temelji se na književnosti italijanske renesanse. Još u gimnaziji se kod njega razvila ljubav prema delu Torkvata Tasa: njegov spev Oslobođeni Jerusalim znao je napamet. Otuda u Osmanu toliko tragova Tasovog dela u kompoziciji, stilu, mislima i idejama. Dobro je poznavao ljubavnu liriku pesnika italijanske i dubrovačke renesanse, lirsku narodnu poeziju i narodnu epsku pesmu. Zato u njegovom delu ima dosta motiva i asocijacija iz ove lektire.

 

Gundulić se stalno razvijao i menjao kao pesnik. U njegovom stvaranju uočavaju se tri perioda, različita po temtgskom opredeljenju i misaono-idejnom usmerenju. U prvom periodu nastaju ljubavne pesme i deset drama sa mitološkom i ljubavnom sadržinom. U njima je pastoralna renesansna atmosfsra, obasjana ljubavlju, lepotom i svetlošću života. Bile su vrlo popularne i stalno su prikazivane. 

Gundulić je bio vrlo cenjen kao dramski pisac. Od ovih drama sačuvano je samo četiri. Gundulić je objavio samo jednu (Arijadna, 1633.) u poznijim godinama života. 

Drugi period započinje 1620. godine, prelomne godine u stvaranju Dživa Gundulića. Sa renesansnih tema i raspoloženja okreće se religioznim motivima i idejama. Rezultat ovog stvaralačkog i duhovnog opredeljenja je religiozna poema o zabludelom sinu – Suze sina razmetnoga (1622) sva u duhu katoličke reakcije sa tri pevanja (plača): sagrešenje, spoznanje i skrušenje. Na stilskom planu ovde je Gundulić ostvario vrhunac pesničke veštine, ali je sadržinom i misaonošću ova poema bez života i bez trajne vrednosti. 

U trećem periodu književnog stvaranja Gundulić se okreće svetovnim temama iz aktuelnog života i istorije. Tada je napisao Dubravku (1628), najbolju dubrovačku pastoralu u stihovima. U njoj su se stekli mitološki, pastoralni i realistički elementi. Dubravka slavi vrline, osuđuje podmitljivost i rasipništvo, peva himnu slobodi. U poslednjim godinama života nastajao je (i ostao nedovršen) Gundulićev ep Osman kao oličenje ideje protivreformacije da je u svetu sve prolazno, krhko i bez pravog smisla. U ep su se slila iskustva naše pisane i usmene tradicije i iskustvo italijanske renesansne književnosti – ep je najbolje delo dubrovačke barokne književnosti. Nije objavljen (štampan) za piščeva života. Kao vrlo popularna knjiga, živeo je u blizu osamdesetak prepisa – prema jednom od njih objavljen je Gundulićev ep tek 1826. godine. Ovaj istorijsko-herojski i romantični ep zamišljen je u dvadeset pevanja. Međutim, izgleda da pesnik nije uspeo da napiše 14. i 15. pevanje. 

Nekoliko pesnika je pokušalo da napiše ova dva pevanja – u tome je najuspešniji bio hrvatski pesnik Ivan Mažuranić.

Autor: Vesna Đunisijević

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *