Jezik kao alat za sporazumevanje, ali i nešto mnogo više!

Društvo

Istina je, jezik je nastao i razvio se kao rezultat čovekove potrebe da na verbalni način komunicira sa drugim ljudima, a da se to ne odvija putem neartikulisanih zvukova. Učenje maternjeg jezika jeste teško i iziskuje pažnju, vreme i posvećenost, učenje stranog jezika mnogostruko više od svega toga, ali i upornost. Ljudi uče strane jezike kako bi se sporazumevali sa prijateljima iz drugih krajeva sveta, kako bi čitali književnost u originalnom izdanju, kako bi uspešno obavljali razgovore sa strancima kada otputuju u neku stranu zemlju, ili zato što im posao tako nalaže. Uglavnom su to praktični razlozi, jer nam učenje jezika olakšava neku radnju ili se tako od nas zahteva. Jeste li nekada čuli da neko uči jezik iz čistog zadovoljstva, ili iz ljubavi? Da li ste znali da bilingvalna deca, odnosno deca koja imaju dva maternja jezika, mnogo brže razmišljaju, aktiviraju mnogo više moždanih funkcija i razvijaju kreativnost mnogo više nego deca koja govore samo jedan jezik? Saznajte zašto je važno učiti i voleti jezike, i zašto decu treba učiti stranim jezicima od malena.

Postoje različite vizure iz kojih se posmatra bilingvizam. Neki smatraju da je to sposobnost da osoba pojednako dobro komunicira na dva jezika, drugi su uvereni da između ta dva jezika jedan mora biti dominantan, a ona definicija koja je opšteprihvaćena kaže da je bilingvizam kompetentnost pojedinca da se služi sa dva jezika bez očigledne sklonosti ka jednom od njih. Dakle, deca čiji roditelji govore različite maternje jezike, imaće dva maternja jezika, to su bilingvalna deca. Jasno je da će u zavisnosti od situacije, mesta u kojem žive, školama i kućnim vaspitanjem, izabrati jedan koji će im biti dominantni, jer nas situacija uvek navodi da se prema njoj prilagodimo. Uzmimo Španiju za primer. U Kataloniji je nužno govoriti i kastiljanski i katalonski jezik, jer jedno zahteva birokratija, a drugo žele porodice. Stoga, u svetu administracije, obavezno je koristiti jedan dijalekat, a u privatnom svetu, sasvim je drugačija situacija. Najzad, ne moramo svi biti odnosno nismo svi rođeni kao bilingvisti, međutim, svako može postati poliglota. Učenje stranog jezika podjednako je značajno kao učenje računskih operacija, a ukoliko deca uče jezike od malena, zaista će kasnije bolje i produktivnije obavljati i matematičke operacije i ostvarivati mnoge druge kognitivne funkcije.

Na svu sreću, danas je engleski jezik, koji je veoma potrebno i neizbežno učiti, dostupan svima, pogotovo maloj deci, još putem crtaća. Gledanjem crtanih filmova, oni uče neke osnovne pojmove, da se preciznije izrazimo, taj se proces ne naziva učenjem nego usvajanjem. Nesvesno prihvatanje nekih novih stvari, znanja, iskustava ne zovemo učenjem već usvajanjem. Učenje nastaje tek kada svesno sednemo za sto, otvorimo knjigu i beležnicu, i trudimo se da napamet, ili nekako drugačije učimo pravila po kojima jedan sistem ili jezik funkcioniše. Tako će deca u školi učiti engleski jezik, ili u našem slučaju španski, a oni koji odu na razmenu, na primer, osim učenja, biće izloženi usvajanju jezika, jer osim kada govore i sporazumevaju se, oni i nesvesno prihvataju sve zvukove i razgovore koji se odvijaju u njihovom prisustvu, hteli oni to ili ne. Zbog toga je konverzacija veoma važan faktor kada je u pitanju proces učenja novog jezika. Sada kada smo razgraničili ova dva pojma, nastavimo dalje.

Čovečji mozak je izuzetno prilagodljiv. Od najranijeg doba sposoban je da prihvata nova saznanja, uči, obnavlja se. Ranije je vladalo mišljenje da deca ne treba da uče dva jezika paralelno, jer bi ih to činilo konfuznim, manje inteligentnim, čak i šizofrenim. Međutim, zahvaljujući novijim istraživanjima stigli su totalno drugačiji rezultati, i na sreću, oni su veoma pozitivni. Deca koja govore dva jezika, ili više, pretvoriće se u prave genije. Mnoge studije ukazuju na to da učenje stranih jezika tokom detinjstva poboljšava kognitivne procese i omogućava mozgu da bolje savladava različite zadatke, kao i da lakše pamti. Zato nije ni čudno što, kada se nađemo u prilici da upoznamo nekoga ko govori dva jezika ili je bilingvista, primećujemo njegove neobične sposobnosti i veštine u komunikaciji, ali i u nekim fizičkim radnjama. Naime, mozak, kao i svi drugi mišići, zahtevaju trening. Noge, ruke, i druge mišiće lako treniramo fizičkim radnjama, dok mozak zahteva neku malo drugačiju vrstu aktivnosti. Fluentno govoriti dva ili više jezika, predstavlja veliku prednost kada je u pitanju sprečavanje degenerativnih procesa kao što je demencija. Kada je i pitanju Alchajmer, kod osoba koje govore više jezika ova bolest nastupa oko 5 godina kasnije u poređenju sa osobama koje govore samo jedan jezik. Bilingvizam nema niti jedno negativno dejstvo na naš mozak.

Jezik je svakako lakše učiti kada je motivacija na visokom nivou, kada to ne činimo isključivo zbog potreba posla, škole ili putovanja, odnosno kada postoji jači razlog za učenje jezika, osim same želje. Treba postaviti sebi visoke ciljeve, ali i prihvatiti činjenicu da je učenje jezika jedan beskonačni proces, jer se, dok mi učimo jedno pravilo, pojavi deset novih, i to jedno koje smo naučili, možda promeni.

Predlažemo samo neke sitnice koje možete preduzeti u podsticanju boljeg učenja stranog jezika, a sve se one zasnivaju na izlaganju svakodnevnom uticaju jeziku koji učite. Ovo su stavke koje su jednostavne, verovatno poznate svima, ali se lako zaboravljaju ili im se ne daje značaj koji zaslužuju. Dakle: slušajte muziku na stranom jeziku koji učite. Pokušajte da pronađete nekog izvođača koji vam se dopada, pa nastavite listu numera. Gledajte filmove i serije, prvo sa prevodom, a onda samo sa titlom. Čitajte dnevnu štampu na jeziku koji učite. Pratite kanale ili blogove, slušajte vesti, radio-emisije, ili takozvane podkaste. Izađite na kafu sa nekim ko uči isti jezik, pretvarajte se da je to vaš maternji jezik. Snimajte se dok govorite, kako biste uočili greške i kao biste se familijarizovali sa jezikom i prihvatili sebe kao govornika nekog dugog jezika osim maternjeg. Razmišljajte na jeziku koji učite. Pre spavanja mislite o događajima koji su vas zadesili toga dana, ali na tom istom jeziku. Trudite se da u svakodnevne radnje uvrstite i uključite strani jezik koliko god možete. I za kraj, nešto posebno interesantno, tvrde svi koji su pokušali, a ovo može biti i zanimljiva igra: čitajte reči iz rečnika, izaberite bar 10 reči dnevno i obogatite svoj vokabular. Sve su ovo sitnice koje su značajne, a koje zanemarujemo jer smatramo da nisu efikasne. Iz iskustva, i te kako jesu.

Kako bi povećao koncentraciju i volju za učenjem, možeš pustiti i klasičnu muziku u pozadini, jer ona ima razne benefite na naš mozak, bilo da učimo jezik ili nešto sasvim drugo. Pročitaj više o tome u članku:  https://www.novisvet.rs/2021/01/07/16/22/13/15794/kultura/novi-svet/znacaj-klasicne-muzike-u-razvitku-mozga-mit-ili-istina/ 

 I, ne zaboravi: koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš.

Autor: A.P.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *