Značaj klasične muzike u razvitku mozga – mit ili istina?

Muzika je, od momenta kada postanemo deo ovog sveta, sastavni deo svakodnevnice. Ne samo pesma ljudi, već cvrkut ptica, otkucaji sata, žubor reke, i svi oni drugi predivni zvuci koje proizvodi priroda i živi svet koji nas okružuje. Sa druge strane, postoji muzika koju biramo da slušamo, pesme koje svesno pevamo, muzika u kojoj uživamo. Razume se, mentalni sklopovi su različiti, pa uz to i muzika koju pojedinac bira da sluša i u kojoj uživa. Pojedini biraju muziku koja se pušta u klubovima, pa im prija, neki vole da razumeju reči pesme, i shodno tome biraju da slušaju neku muziku koja šalje poruku, navodi na razmišljanje, neko pak, ne voli reči, već uživa u muzici koja predstavlja sasvim jednu posebnu, uzvišenu, veličanstvenu vrstu ove umetnosti. To je klasična muzika. Ima onih kojima su tvrdnje da klasična muzika ima uticaja na rad i aktivnosti u našem mozgu smešne ili nedokučive, međutim, uprkos nevernim Tomama širom sveta, postoje istraživanja koja tvrde da klasična muzika i te kako ima povoljan uticaj na ljudska bića, pa i na životinje, a čak i na biljke. 

Hajde da saznamo ponešto o toj divnoj, očaravajućoj muzici koja govori putem instrumenata i čarobnih notnih zapisa.

Značaj klasične muzike, kao i njen uticaj i učešće u razvitku zdrave ličnosti, toliko je enorman da bi roditelji trebalo da je od malih nogu uključuju u odrastanje mališana, a srećom, crtaći su prepuni scena praćenih klasičnom muzikom, pa na taj način, deca i nesvesno prihvataju ovu vrstu muzike koja prija svačijem sluhu, ali i mozgu. Naravno, ne treba primoravati dete da odrasta uz višečasovne koncerte Rahmanjinova ili Mocarta, ali na njima prilagođen i adekvatan način, sigurno će se razviti afinitet prema muzici koja vredi. Istraživanja su pokazala da su deca koja su izložena slušanju klasične muzike ljubaznija, predusretljiva, da vole da pomažu drugima, ali i da su veštija u rešavanju problema. Zbog čega je to tako?

Da bi analizirao muziku, mozak pali razne motoričke fukncije, a ono što je velika prednost, je što retko koja aktivnost koju obavljamo upošljava obe moždane hemisfere istovremeno, a klasična muzika upravo to radi. Ovo se događa kod osobe koja sluša klasičnu muziku. A možete li onda, u skladu sa time, zamisliti kakav se onda burni proces odvija u mozgu onoga koji tu muziku i kreira? Kao i baletani, balerine, razni drugi umetnici, muzičari, dok ih posmatramo, deluju smireno, spokojno i kao da se u njihovom mozgu u tom trenutku ne odvija ama baš ništa spektakularno, međutim, upravo je suprotno. Od držanja instrumenta, preko čitanja notnih zapisa, do izvođenja pokreta i stvaranja melodije, u glavi muzičara odvija se čitav spektakl. Ovim simultanim procesom, koji gledaocu izgleda kao jedna spokojna harmonija, angažuje se vizuelni, auditivni, motorni korteks, a muzičar svirajući trenira mozak, razvija i ojačava moždane fukncije.

Još jedna važna stavka u značaju klasiične muzike povezana je za uspešnost u školovanju. U naučnim krugovima smatra se da muzika pomaže razvijanje veštine slušanja, izoštravanja čula, poboljšava koncentraciju pri učenju, ali poboljšava i jezičke, literarne veštine, kao i zdravlje. Najzad, deci treba servirati klasičnu muziku od ranog doba, jer, kako istraživanja kažu, u kasnije dobu će se pozitivno ispoljiti na njihovo ponašanje, interakciju sa sredinom, sa ljudima, i njihove će reakcije na problematične situacije biti bolje, odnosno neće se uspaničiti već će reagovati na pravi način.

Bilo bi idealno da se deca uče sviranju instrumenata u onoj meri u kojoj se upisuju na razne sportove. Sport jeste važan za zdravlje tela, disciplinu, razvijanje odgovornosti, ali muzika je podjednako važna za pravilno razvijanje mozga. U današnje vreme, sramota je da dečak svira violinu jer bi, po nekakvim izmišljenim i sasvim pogrešnim standardima, trebalo da igra fudbal. Apsolutno pogrešno. Na kraju krajeva, ne možemo svi biti virtuozi, ali svakako možemo slušati muziku, uživati u njoj, i plasirati je svojoj deci uz neke zanimljive aktivnosti. Na primer, uz čitanje ili pre spavanja. Dobro je poznato da čak i cveće reaguje pozitivno na muziku, odnosno lepše cveta ili duže živi. Na kraju krajeva, današnjem je svetu potrebno objašnjenje da bi prihvatili da slušaju klasičnu muziku ili otišli u pozorište, danas, kada je sve nadohvat ruke! Ljudi koji su živeli ranije, kada je ova muzika bila luksuz, ali i stvar kulture, bili bi oduševljeni i počastvovani da imaju sve ovako dostupno i pristupačno kao mi danas, međutim, ne ume svako da ceni ono što je istinski lepo. I za to treba imati sluha.

Za kraj, dodaćemo listu kompozicija koje možete poslušati i koje ćete prepoznati, a sigurno će prijati Vašem uhu.

Pachelbel, Canon in D: https://www.youtube.com/watch?v=NlprozGcs80

Dmitri Shostakovich, Waltz No. 2 https://www.youtube.com/watch?v=phBThlPTBEg 

Schubert, Serenade https://www.youtube.com/watch?v=PXis0PtqdXw

Vivaldi, Four Seasons (Winter) https://www.youtube.com/watch?v=TZCfydWF48c 

Dvoržak, Simfonija iz Novog Sveta, IV stavhttps://www.youtube.com/watch?v=1ykiSroEQQ8 

Antonio Vivaldi, La Stravaganza https://www.youtube.com/watch?v=QP73569coeo 

Beethoven, 5th Symphony https://www.youtube.com/watch?v=_4IRMYuE1hI 

Samo oni koji su apsolutno nezainteresovani za lepo ne uživaju u ovome. Pa, hedonisti, uživajte!

Autor: A.P.