Samo šest dana nakon Novogodišnjih praznika, a dan pre Božića, hrišćani obeležavaju Badnji dan i Badnje veče. Svake godine po istim običajima, a u zavisnosti od mesta do mesta postoje određene varijacije u proslavljanju ovog praznika.
- Seča badnjaka
Ono što je u svim krajevima karakteristično za ovaj praznik jeste grana, najčešće mladog hrasta, koja se naziva badnjak (nekim krajevima veseljak) po kojem je praznik i dobio ime. Hrast je za Slovene odvajkada simbol svetog drveta.
Badnjak se ritualno seče u rano jutro Badnjeg dana. U obližnju šumu najčešće ide domaćin sa sinom, a veruje se da granu treba oboriti na istok, kao i da drvo ne treba zaseći više od tri puta. Ukoliko se grana ne obori posle trećeg udarca sekirom, veruje se da granu treba otkinuti rukom da se drvo ne bi mučilo.
Simbol sečenja badnjaka datira od vitlejemskih pastira koji su kada su videli zvezdu znaka da se rodio Hristos, nasekli grane da nalože u štali vatru za Hrista.
- Slama
Nakon badnjaka, domaćin u kuću unosi slamu. Slama sugeriše samo Hristovo rođenje na istoj. Ona se raspoređuje po podu kuće i predstavlja sećanje na jasle u kojima se Isus Hrist rodio.
U uglove sobe domaćin baca orahe koji simbolizuju dar preminulima, jer se smatra da su na svetoj badnjoj večeri svi, i živi i mrtvi ukućani, prisutni.
Slama se (obično ispod stola) obogaćuje suvim voćem, orašastim plodovima, a zatim deca traže svoje poklone dok „pijuču“. Nekada se preko te slame prostirao stolnjak i na njoj bi se obavljala večera, na podu. Danas se taj običaj zadržao uz različite izmene modernog doba. Na podu se obično ne ručava, a pokloni za decu u slami su nešto bogatiji. Ali u istoj funkciji – da izmame najmlađima osmeh na lice.
U stara vremena ta ista slama kasnije se iznosila u ambare, štale, a često i voćnjake gde su se njom obavijale voćke kako bi bolje rodile.
- Ognjište – paljenje badnjaka
Nakon seče, badnjak se po ustaljenim običajima unosi u kuću. Prema badnjaku se različito ophodi u različitim delovima zemlje. Negde se kiti zelenim grančicama, negde maže medom, zaliva vinom…
Domaćin spušta granu na vatru. Varnice spaljenog badnjaka smatraju se berićetom i napretkom, a ognjište simboliše sunce oko kojeg se svi ukućani okupljaju. Deca simbolično ponavljaju stih koji priziva bogatstvo u novoj godini: Koliko varnica toliko parica, pilića, itd
Sutradan, kad osvane rano Božićno jutro, gost koji prvi uđe u kuću (položajnik) „džara“ vatru i poželi kući sve najbolje za predstojeću godinu.
- Badnja večera
Badnja večera je posna, ali bogata. Na sredini stola se nalazi upaljena sveća kao simbol svetlosti Božje. Posnu trpezu prvenstveno čine hleb, suvo voće, orašasti plodovi, vino i med, dok je riba glavno jelo.
Hleb i vino simbol su krvi i tela Hristovog, med je simbol sladosti života pod božjim okriljem, a riba predstavlja Sina Božjeg.
- Česnica
Hleb za sutrašnji Božić mesi se nakon badnje večere ili u rano Božićno jutro.
Simbol hleba koji se ritualno poslužuje za Božić, pored ustaljenog predstavljana tela Hristovog, u stara vremena povezivao se i sa plodnošću.
Opet u zavisnosti od mesta do mesta česnica različito izgleda. U nekim krajevima se obogaćuje medom i orasima, dok se u nekim krajevima sprema u slanoj varijanti. Zanimljivo je da se u nju često stavljaju: dukat (novčić), papak, grančica badnjaka (veseljak), pasulj. U zavisnosti šta koji ukućanin dobije u svom parčetu česnice u tom znaku će mu biti predstojeća godina.
Autor: Ljupka Cvijić
