Šampioni se ne predaju!

Ostali sportovi Sport

Sportisti su ljudi uz koje odrastamo, kojima se divimo i na koje se ugledamo, najveća motivacija i najuzvišeniji uzori, idoli koje maštamo da upoznamo, asovi zbog čijih mečeva ostajemo budni do zore, čijim se pobedama, podvizima i rekordima ponosimo kao da su naši, a čiji nas porazi dovode do suza i bole možda i više nego njih same. Neki od njih odu u penziju ili nisu više među nama, ali svakako ne priznajemo i ne ustupamo njihovo mesto nekim drugim, „novim“ ločnostima. Muhamed Ali će uvek biti najbolji u svojoj kategoriji, kao i Maradona u najzanimljivijem sportu na svetu, ali danas slavimo neko drugo ime.

Na današnji dan, 3.1.1969. godine, rođen je Mihael Šumaher, verovatno najbolji vozač formule ikada i sedmostruki šampion. 

Njegov je otac, Rolf Šumaher, bio zidar, ali i vlasnik karting staze u Kerpenu, dok je majka, Elizabeta, radila u kantinama. Sa svoje 4 godine Mihael se zaljubljuje u život na točkovima, kada bolidom koji je napravio njegov otac, vozi svoju prvu karting trku. U 6. godini osvaja prvu titulu u lokalnom prvenstvu malih kartinga i tada se ispoljava njegov talenat za vožnju i afiniteti prema ovom sportu. Pored kartinga, trenirao je i tekvondo. Nakon brojnih takmičenja i osvajanja prvenstava u kartingu, napušta školu i posvećuje se automobilima u potpunosti, kada započinje da radi kao mehaničar.

Njegova ozbiljna karijera započela je 1991. godine, kada je vozio za ekipu Džordan. U sezoni 1992/93. prelazi u tim Beneton, zatim 1996. godine u tim Ferari, i od ove ekipe čini svetskog prvaka. Osvojio je 5 uzastopnih svetskih šampionskih titula. Ovim podvigom ulazi u istoriju ovog sporta kao jedini vozač sa osvojenih ukupno 7 šampionskih titula u najprestižnijoj karijeri motor sporta. Posle Velike nagrade Italije, 2006. godine, povlači se iz formule, ali se, na oduševljenje mnogih, 2010. vraća kao vozač ekipe Mercedes Grand Prix.

Svaka medalja ima dve strane. Svaki sport, od brzog hodanja tokom kojeg se može uganuti zglob, preko tenisa u kojem svakodnevno gledamo raznorazne vratolomije i povrede i fudbala koji takođe nosi veliki rizik od povreda, uganuća, preloma, sve do ekstremnih sportova, poput formule, može dovesti život i karijeru sportiste u opasnost. Međutim, to je deo života. Kako mnogi vole da kažu: povrede su sastavni deo sporta. Kao i porazi. Mihael Šumaher u toku svojih trka nikada nije imao ovakvu zlu sreću da ga zadesi kakva povreda, ma koliko ovaj sport bio ekstreman i opasan. Uvek smo ga gledali kako dominira na traci, divili se njegovim peharima, doživljavali skokove adrenalina posmatrajući kako izvodi strašne manevre sa toliko lakoće i samopouzdanja.

 

Nažalost, istorija nas je naučila da najveći šampioni, najtalentovaniji umetnici, najbolji sportisti dožive neverovatne nezgode koje im nanesu trajne konsekvence ili ih onesposobe da sasvim obične radnje obavljaju nesmetano, pa završe u senci onoga što su nekada bili ili njihova imena odu u zaborav. Mihael Šumaher je pre dalekih sedam godina, 2013. godine, naišao na kamen spoticanja koji ga je, na neizmernu žalost njegove porodice, tima, ljubitelja sporta i onih koji su ga podržavali, trajno izbacio iz automobila i sveta sporta. Na sreću, njegov život je sačuvan uprkos stravičnoj nesreći koju je doživeo na skijanju.

 

Ova jeziva nesreća zadesila ga je na skijanju na francuskim Alpima, kada dobija ozbiljne povrede glave i mozga i pada u komu. Bila je prava sreća, kako su prenosili mediji, što je helikopter uspeo da priđe na mesto nesreće. Dugo se nije znalo u kakvom je stanju Mihael, da li se budi iz kome, da li je primetan ikakav napredak, pokazuje li znake nekakve aktivnosti osim disanja, jer je njegova porodica vešto skrivala proces oporavka i lečenja od očiju i čula javnosti. Prognoze su bile čas nepovoljne, čas su davale nadu da će se Mihael probuditi, pa sve ponovo bacale u očaj, ali se, na sreću i veliko oduševljenje, pre svega porodice, a zatim i javnosti, 2014. godine budi iz kome, a kasnije i prebacuje na kućno lečenje. Jedino što se zna je da njegova porodica izdvaja ogromne svote za njegovo lečenje, ali o takvim informacijama, kada je nečiji život u pitanju, nije vredno govoriti. Jedan od prijatelja porodice Šumaher je 2014. godine izjavio da je Mihael u invalidskim kolicima, da je paralizovan, teško govori i ima problema sa pamćenjem, međutim, njegova je menadžerka demantovala ove informacije i navela da su pristigle iz nepouzdanih izvora. 

Iako se nekada zapitamo šta se događa sa tim čovekom, da li su se desile neke značajne promene, da li postoji nada da se oporavi, s vremena na vreme osvane poneka vest ili informacija o njegovom oporavku koja nas obraduje i nakratko razveseli. Izvesno je da ga nećemo gledati u bolidu formule ili na točkovima, ali večno ćemo se diviti njegovom talentu, uspesima i rekordima, a njegov sin, naslednik koji sada guli točkove za tim Has, Mik Šumaher, ima težak zadatak, da svoga oca učini ponosnim pred očima sveta.

Za rođendan, legendarnom Šumaheru, kao i ceo svet, želimo zdravlje i oporavak. Istinski šampioni se nikada ne predaju i nikada ne zaboravljaju, a Mihael Šumaher to svakako jeste, kako na stazi, tako i van.

Autor: A.P.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *