Napokon je 31. decembra svetlost dana ugledala dugo iščekivana pesma Dina Merlina i Senide. Duetska pesma i spot su dugo najavljivani, ali usled pandemije korona virusa objavljivanje pesme je odloženo. Spot je sniman na više lokacija, pa je snimanje duže trajalo od očekivanog. Ono što je posebnu pažnju privuklo su „vrteći derviši“ koji se pojavljuju u spotu.
Ko su zapravo „vrteći derviši“?
Vrteći derviši, kako ih popularno nazivaju, su zapravo mevlevije, sledbenici, derviši, sufi reda koji je osnovao Mevlana Dželaludin Rumi. Rumi je bio persijski islamski filozof, teolog, pravnik, pesnik i sufi mistik iz 13. veka. Ime Rumi dobio je po mestu u kom je proveo najveći deo svog života, Rumu, današnja srednja Anadolija. Ime Mevlana na farsiju znači „naš vođa“ ili „naš gospodar“. Rumi je pisao i propagirao jedinstvo prirode i savršenog čoveka.
Nazivaju ih vteći derviši jer se deo njihovog duhovnog ostvarivanja sastoji od plesa u kojem se oni okreću uz muziku sa tradicionalnih instrumenata. Ovaj ples je poznat i kao „nebeski ples“. Ples simbolično predstavlja mistično putovanje. Prema tumačenju derviških mistika, muzikom, ponavljanjem tajanstvenih tekstova i plesom oni padaju u duboki trans i na taj način razgovaraju sa večnošću. Taj razgovor naziva se Zikr ili Sema.
Po 5-6 minuta se vrte na mestu. Prva dva nožna prsta desnog stopala pričvrste za pod, a zatim se okreću oko njih. Ruke Semazena, derviš koji vrši Semu, kada započinje Semu su raširene. Desna šaka je okrenuta ka nebu, kao za molitvu, a leva šaka je okrenuta ka zemlji. Semazen se okreće sa desne na levu stranu i na taj način zahvata ljubavlju sva stvorenja.
Sema je duhovno putovanje, molitva, bogosluženje, simbolizuje stvaranje sveta. Derviši u transu tokom plesa razgovaraju sa večnošću. Vrtenje nije svrha sama po sebi, ono je temelj derviške filozofije. Po derviškom shvatanju ceo kosmos se vrti, životni tok je vrtenje, priroda se vrti, kroz vrtnju postoji sve. Oni plesom demonstriraju stav da ljudi kao umna bića koja su odvojena od sveta, kroz vrtenje učestvuju u njemu. Kroz ples spajaju filozofiju, religiju i drevnu umetnost. Božanstvo se najbolje može postići kroz vrata ljudskog srca, svako može naći raj u sebi ako znamo gde gledati.
Dino Merlin je u jednom intervjuu istakao da je tekst pesme nastao nakon jedne od iscrpljujućih turneja. Pokušao je da ponovo pronađe mir, želeo je da se odmori od sveta i od ljudi. Pokušao je da se vrati sebi. Pesma govori o strahu od samoće, o crnim mislima, strahovima od budućnosti. Pojavljivanje derviša jasno pokazuje povratak sebi, pronalaženje unutrašnjeg mira i spokoja, kako je i sam Merlin nagovestio u intervjuu. Može se shvatiti i kao postojanje u svetu, potreba za pripadanjem sredini, nekome i sebi. Procenite sami…
Autor: Nevena Vićentijević
