U klasičnoj muzici verovatno umeju da uživaju jedino oni koji znaju da cene muziku bez prisustva reči, oni koji umeju da pročitaju priču koju ona nosi, bez obzira na praznine u odeljku za tekst. Instrumenti govore nekim jezikom svojstvenim njima, a oni koji ovladaju njime pravi su geniji. Takav je bio i Milij Balakirjev.
Milij Balakirjev, ruski kompozitor, rođen je na današnji dan, 2.1.1837. godine.
Nije bio samo kompozitor, bio je i dirigent, pijanista, i ono zog čega je verovatno najpoznatiji u muzici, vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili Velika petorka koju su, osim njega, činili: Cezar Kjuj, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Borodin.
Zajedno sa horovođom Lomakinom, 1862. godine, Milij Balakirjev osnovao je Besplatnu muzičku školu, koja je obezbeđivala elementarno muzičko obrazovanje, a učenici su mogli učestvovati u izvođenju horskih ili orkestarskih kompozicija, dok je naročita pažnja bila posvećena delima ruskih kompozitora. Uporedo sa osnivanjem ove škole, Balakirjev počinje svoju dirigentsku karijeru. Kada su u pitanju mnoge druge umetnost, poput slikarstva, poznato je da postoje mnogi samouki umetnici, koji su znanje i veštine klesali iskljuličivo vežbom i posvećenim radom, ali se radi o kompozitorima, neverovatno je saznati da je jedan kompozitor nešto radio ne gledajući u zapise. Naime, Milij Balakirjev je bio prvi ruski kompozitor koji je dirigovao napamet. Kako za Rusiju, tako i za čitavu Evropu, ovaj način dirigovanja bio je daleko od uobičajenog.
Velika petorka, Ruska petorica ili Moćna gomilica, bio je naziv za grupu ruskih kompozitora s polovine 19. veka. Ova grupa oformljena je u Sankt Peterburgu, pod uticajem Mihaila Glinke. Cilj Ruske petorke bio je komponovanje muzike s korenima u ruskom folkloru, umesto oslanjanja na evropsku tradiciju. Nijedan član Velike petorke nije bio muzičak po svojoj vokaciji, ali bili su muzički obrazovani. Nasuprot njima, stajala je grupa profesionalnih muzičara koji su bili poznati pod nazivom Akademičari.
Kao suprotnost Petorki, članovi Ruske muzičke škole, na čelu sa Antonom i Nikolajem Rubinštajnom. Kao i Petorka, i oni su se zalagali za razvoj nacionalne muzke, ali su smatrali da je neophodno ovladati muzičkom baštinom Zapadne Evrope, da bi se mogla postići muzička samostalnost. Ovo rivalstvo trajalo je veoma dugo, ali je okončano finansijskom propašću Balakirjeve škole. Milij se tada povlači iz sveta muzike, nakon što doživljava nervni slom, a nastavlja da radi na železnici, kako bi imao novca za život. Četiri godine nakon toga, 1876. godine, vraća se u svet muzike.
Balarijkev je bio samouk, ali je, prema rečima Rimskog-Korsakova, bio odličan pijanista i improvizator i posedovao je neverovatan osećaj za harmoniju. On je još i poznat po tome što je dugo radio na svojim kompozicijama. Na primer, Sonata u b-molu, za koju mu je bilo potrebno čitavih 50 godina. Naravno, sa prekidima. Njegov opus je veliki, a samo neke od najpoznatijih simfonija su „Tamara“ i „Rusija“, kao i fantazija za klavir, „Islamej“.
Za ljubitelje klasične muzike, njegove kompozicije su beskrajno interesantne, a mali je broj ovakvih virtuoza, i onda, ali i u današnje vreme.
Autor: A. P.
