Studiranje u inostranstvu za vreme korone

Društvo

Pandemija koronavirusa zadala je težak udarac studentima koji studiraju van svojih matičnih zemalja. Ceni se da je reč o više hiljada studenata, korisnika programa za stipendije i studentske razmene, koji su bili prinuđeni da napuste studentske domove. Za one koji tokom školovanja u inostranstvu borave u iznajmljenom stanu ili porodičnom smeštaju, situacija je bila malo bolja.

SONY DSC

Naša sagovornica Marija Goranović studira Političke nauke u Parizu, ali je ovaj semestar provela u Madridu kao student na razmeni.

„ Odmah po uvođenju karantina svi univerziteti u Francuskoj prešli su na onlajn program. Negde su ispitne ocene zamenjene ocenama sa kolokvijuma, a negde radovima koje smo slali profesorima. Što se tiče same organizacije na fakultetu, ja sam zaista zadovoljna i ne bih imala zamerki. Takođe, ni dvadesetčetvoročasovni karantin mi nije teško pao jer je mi je i sestra u Francuskoj. Iako su mnogima studentske razmene otkazane, uspela sam da odem u Madrid gde su mi predavanja delom uživo a delom onlajn. Sve mere su maksimalno poštovane i osećala sam se sigurno na fakultetu. Mislim da je najveća razlika u odnosu na period pre korone pad kriterijuma na fakultetima generalno. Zbog nemogućnosti da se nastava odvija uživo, sve je dosta olakšano.”

Bilo je i onih koji su na početku pandemije odlučili da se vrate svojim kućama. Grupa naših sportista koji studiraju u Americi uputila se ka Srbiji odmah po stupanju prvih mera na snagu. Međutim, ubrzo su se našli zarobljeni na aerodromu u Amsterdamu. Naš drugi sagovornik, vaterpolista Andreja Babić, objašnjava kako je do toga došlo.

„ U momentu kada je buknula vest o virusu bili smo na Kubi, s obzirom na to da je u toku bio raspust. Dobili smo obaveštenje sa fakulteta da se kampusi zatvaraju i da moramo hitno da se vratimo. Vratili smo se na fakultet, a već sutradan kupili karte i krenuli za Srbiju. Kada smo sleteli u Amsterdam, odakle je trebalo da letimo za Beograd, rečeno nam je da je taj let otkazan a da je sledeći narednog dana. To ne bi bio problem da u međuvremenu nije zatvoren beogradski aerodrom. Evropska unija je takođe zatvorila svoje granice za one koji nisu državljani zemalja članica. Tako da, niti smo mogli da izađemo sa aerodroma i odsednemo u hotelu, niti smo mogli da kupimo karte za neku od okolnih zemalja pa odatle da letimo za Srbiju. Ubrzo je najavljeno i zatvaranje aerodroma na koji smo sleteli u Amsterdamu. Tada smo se našli u riziku da budemo poslati u neki od kampova za migrante. Kontaktirali smo ambasadu i snimili video, u kojem smo putem instagrama zamolili za pomoć sve one koji imaju bilo kakav uticaj ili mogu da dopru do nekoga takvog. Mnoge javne ličnosti su pomogle skretanje pažnje na naš problem: Vesna Dedić, Bane i Nina Opačić, Marija Šerifović… Zahvaljujući medijskoj pažnji koju je video privukao, Air Serbia je poslala avion i za manje od 24h vratili smo se kući.”

Mnogi kampusi dozvolili su boravak studentima, uz obavezno socijalno distanciranje i pridržavanje svih mera koje vlade tih zemalja donesu. Kada govorimo o evropskim zemljama, naših studenata je bilo najviše u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Sloveniji i Rusiji. Italija je bila najviše pogođena virusom a granice zatvorene odmah po proglašenju vanrednog stanja, tako da studenti nisu bili u mogućnosti da se vrate svojim kućama. Oni su, prema informacijama koje mi imamo, raspolagali svojim stipendijama bez obzira na to što je nastava prebačena u onlajn format a negde čak i proređena.

Potražnja za studijama u inostranstvu neće nestati

Iz agencija koje posreduju između studenata i fakulteta u inostranstvu poručuju da se pad interesovanja ne očekuje. Period za nama jeste bio težak, ali studenti ne moraju i ne žele da snose posledice toga. Većina razmena planiranih za zimski semestar uspešno je realizovana a smatra se da će isto biti i sa onima planiranim za 2021. godinu.

Kao uticajan faktor uzima se i vakcinisanje stanovništva protiv virusa koje će u nekim zemljama biti obavezno, kako za stanovnike tih zemalja tako i za one koji planiraju da uđu u zemlju radi studija ili posla. Predviđa se da će do naglog porasta prijava za studiranje u inostranstvu doći već u martu i aprilu. Broj studenata će ipak biti manji nego inače, jer raspodela vakcina neće biti ista u svim zemljama niti će sve zemlje biti odmah otvorene za priliv stranaca. Sa tim u vezi, biće znatno olakšano upisivanje prestižnih univerziteta i dobijanje stipendija.

Finalni skok očekuje se u 2022. godini kada će fakultete, pored tekuće generacije, upisivati i studenti koji su pauzirali prethodne dve godine zbog pandemije. Prijave na strane univerzitete ni ranije se nisu vršile fizički, već se celokupna dokumentacija slala mejlom,  tako da sam upisni proces neće trpeti promene.

Autor: Sofija Marković

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *