Najveći srpski pesnik i filozof, vladika i tragični junak kosovske misli. Jedan čovek – Petar Petrović Njegoš!

Kako je veliki Ivo Andrić u jednom od svojih eseja napisao, Njegoš je bio prototip kosovskog borca. I  kao pesnik, i kao vladalac, i kao čovek bio je oličenje kosovske borbe, poraza i nesalomljive nade!

Rođen je 1813. godine u selu Njeguši, nedaleko od Cetinja, kao drugi sin Tome Markovića Petrovića i Ivane Proroković. Kršteno ime bilo mu je Radivoj, a najviše je voleo da ga zovu Rade. Pretpostavlja se da je dodatak Njegoš preuzeo od svog strica, Petra I, koji ga je često koristio. 

Nakon stričeve smrti, 1830. godine, Njegoš je preuzeo njegovo mesto. Postao je crnogorski vladika i primio je upravu nad Crnom Gorom. Naredne godine je primio monaški postrig i postao Petar, u spomen na svog pokojnog strica.

Tokom svoje vladavine negovao je tradicionalni odnos sa Rusijom. Bio je verski i svetovni poglavar svog naroda, u kome je živela jaka nacionalna svest i patrijarhalni moral. Želeći da modernizuje svoju zemlju, podizao je škole, osnivao sudove, pravio puteve i uveo je redovne poreze i mnoštvo novih zakona. Ustanovio je i medalju Obilića, koja je postala najviše crnogorsko vojno odlikovanje. Kako je sam isticao, bio je vladar među varvarima, a varvarin među vladarima. 

Nije se redovno školovao. Kod bokeljskih kaluđera izučavao je osnovnu pismenost. Kasnije mu je Sima Milutinović Sarajlija predavao istoriju, književnost i filozofiju. On mu je usadio ljubav prema narodnoj poeziji i podstakao ga da piše. U početku su to bile kratke narodne pesme, koje je pevao uz gusle. Voleo je da piše pesme o crnogorskim trijumfima nad turskom vojskom. Neke od ovih pesama Sarajlija je uneo u svoju zbirku.

Poslednjih godina njegovog života nastala su dela koja su ga učinila najgenijalnijim pesnikom na ovim prostorima. Jedno od njih je, bez sumnje, Gorski vijenac, poema u obliku drame, u kojoj je ispletena čitava istorija Crne Gore. U njoj su opevani najvažniji crnogorski događaji, njihov život i običaji, njihova okupljanja, verovanja i shvatanja. U delu su se susrele tri različite civilizacije, crnogorska, osmanska i mletačka. U njemu se mogu pronaći brojne izreke, aforizmi, poslovice. Stihovi iz ovog fantastičnog dela danas se rado citiraju i tumače:

*“Niko srećan, a niko dovoljan,

Niko miran, a niko spokojan;

Sve se čovjek bruka sa čovjekom:

Gleda majmun sebe u zrcalo“!

Osim ovog dela ističu se i poeme Luča mikrokozma, Lažni car Šćepan Mali, Crnogorac k svemogućemu Bogu.

Njegoš je umro jako mlad, neposredno pred svoj 38. rođendan. Za života je sagradio malu kapelu, u kojoj je kasnije bio sahranjen. Međutim, tokom austrijske okupacije nad Crnom Gorom kapela je srušena, a mošti Njegoševe prenete su na Cetinje. Obnovljena je u vreme kralja Aleksandra i danas je grandiozni mauzolej, a ne skromna crkvica, kako ju je Njegoš zamislio.

Autor: Jelena Ćetković