Nekonvencionalni život vunderkinda i lutajućeg umetnika – ko je bio Volfgang Amadeus Mocart

Kultura

Danas, u 21. stoleću, skoro dva i po veka kasnije, nema osobe koja nije čula za velikog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta i bar nekoliko taktova njegovog dela. Ime ovog umetnika toliko je iskorišćeno i komercijalizovano da se može videti i na najpoznatijoj bečkoj poslastici – čokoladnim kuglama ispunjenim marcipanom, simbolično nazvane mocart kugle.

A ko je zapravo bio Volfgang Amadeus Mocart?

Ovaj kompozitor je rođen je u Salcburgu 27. januara 1756. godine u porodici muzičara. Otac mu je bio jedan od vodećih evropskih učitelja muzike i baš zahvaljujući njemu kompozitor je u prvim godinama svog života naučio da svira violinu i klavir. 

Kao pravo čudo od deteta, Volfgang je sa samo pet godina napisao svoje prve kompozicije. Svoju prvu simfoniju napisao je sa svega osam godina, dok je u desetoj godini, nakon brojnih koncerata i turneja iza sebe, već bio iskusan izvođač i kompozitor. 

Iza sebe je ostavio oko 600 dela najrazličitijih žanrova, najčešće su to simfonije, klavirski koncerti, sonate, kvarteti, kvinteti, serenade, a njegove kompozicije se često karakterišu kao čiste, jednostavne. Opere su mu činile glavninu stvaralaštva. Nastajale su i u obliku komičnih (Figarova ženidb, Cosi fan tutte), ali i u obliku ozbiljnih opera (Idomenej, Don Žuan).

Veličina ovog kompozitora ostala je zabeležena i u nekim izjavama umetnika koji su došli posle njega. Pa tako imamo priznanje velikog Betovena da nikada ne bi mogao da izmisli tako veličanstvenu melodiju kao što je ona u prvom stavu Mocartovog Koncerta za klavir broj 24, dok je Čajkovski napisao Mocartinijadu u kompozitorovu čast.

Život ovog umetnika obeležila je i ženidba Konstancom Veber, protiv želje svog oca, kao i bolešljiva priroda. Ono što mu je još otežavalo svakodnevicu jeste i nedostatak novca usled nekih neregularnih isplaćivanja koncerata ili nepromišljenog umetnikovog trošenja novca. Etiketu lutajućeg umetnika nametnuće sam sebi pod intenzivnim uticajem svog oca koji je njegovu sestru i njega kao jako male počeo da vodi sa sobom na koncerte. Još kao dete bio je maskota koju je roditelj video kao priliku da zaradi novac. Srećom, ta maskota je zaista imala šta da ponudi svetu i izrasla je u jednog od najboljih kompozitora klasične muzike svih vremena.

Svoj život okončao je u bedi i siromaštvu. Uprkos velikom uzletu, pad je bio jako oštar i bolan, a ime ovog kompozitora postalo je cenjeno i pominjano tek desetak godina nakon njegove smrti.

Danas je ono komercijalizovano u mnoge svrhe. Pored čokoladnih kugli, tu su i manifestacije koje vernije donose lik i delo ovog umetnika. Samo neke od njih su – radio drame, romani, naučni radovi, serije, filmovi.

Umro je 5. decembra 1791. godine, a i danas se u ulici iza katedrale Svetog Stepana u Beču može posetiti stan u kojem je proveo 1786, slobodno se može reći svoju najplodonosniju stvaralačku godinu. U tom stanu je nastala i Figarova ženidba,  jedno od dela koje je postalo sinonim za opus ovog kompozitora. 

 

Autor: Ljupka Cvijić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *