Kubanska revolucija je naziv za građanski rat koji se vodio na Kubi, u periodu od 1953. do 1959. godine. Predstavnici sukobljenih strana bili su tadašnji predsednik pro-američke orijentacije, Fulgensio Batista, sa jedne strane i prodemokratski orijentisani ustanici na čelu sa Fidelom Kastrom, sa druge strane.
Revolucija koja je obeležila dvadeseti vek je specifična zbog svojih okolnosti, ishoda i svih promene koje će pokrenuti. Naime, snaga tadašnjeg predsednika slomljena je zahvaljujući izuzetnoj sposobnosti vođe Pokreta 26, koji je uprkos brojčanoj i tehničkoj inferiornosti, uspeo uspostaviti sasvim novi režim, do tada nepostojeći na toj strani sveta. Fidel Kastro je uspešno koristio propagandu i gerilske strategije, te je uspeo savladati vojno nadmoćnijeg protivnika.
Odlučujuća i poslednja, bitka za Santa Klaru počela je 31. decembra 1958. godine, pobunjenici su uspeli osvojiti naumljeno a imena koja podsećaju na taj događaj su Če Gevara, Kamilo Sjenfuegos, Roland Kubel, Huan Abrahantes i Vilijam Aleksader Morgan. Već prvog januara je dotadašnji predsednik pobegao u Dominikansku Republiku. Usledili su pregovori sa preostalim snagama sveže bivšeg režima, koji su se povukli i novom prepustili Santjago a potom Havanu, glavni grad Kube.
Od tada će se sve promeniti.
Fidel Kastro formirao je novu Vladu čije su visoke funkcije zauzimali marksisti. On je delio ideale sa Sovjetima, ali su i konkretno sarađivali razmenjujući dobra. Ipak, nikada priznavao za sebe da je komunista niti da je njegova režim socijalistički. Delovanje njegove Vlade biće usmereno na „obične ljude“. Donošenjem Zakona o prvoj agrarnoj reformi, velikom broju kubanskih seljaka i farmera bilo je dodeljno parče zemlje koje je prethodno pripadalo velikim zemljoposednicima. Posebno su se bavili poljem zdravstva i obrazovanja, radi poboljšanja života najvećeg broja građana. Gradio je nove puteve i uspostavio sistem navodnjavanja. Svi ti njegovi potezi bili su revolucionarni u odnosu na celokupni prethodni period u kome se država Kuba nalazila. Za kratko vreme promenio je život Kubanaca na bolje i mngo više nego što se to uradilo ikada do tada.
Upravo zbog dobrih odnosa sa Sovjetima, Kuba je bila u nezavidnom odnosu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon niza pokušaja da se Kastro svrgne sa vlasti, njegova moć je jačala i on je preuzeo kontrolu, odnosno nacionalizovao sve kompanije na ostrvu.
Fidel Kastro bio je prvi čovek Kube do 2008. godine, kada se povukao a svoje mesto prepustio mlađem bratu, Raulu. Bez obzira na to, junak Kubanske revolucije je do svoje smrti odlučivao o ključnim pitanjima ove zemlje. Preminuo je 25. novembra 2016. godine.
Autor: Ana Damnjanović
