Danas neka svira „A sad adio!“

Društvo

Došao je napokon i ovaj dan! 31. decembar 2020. Napokon kraj ove užasne godine. Ne sećam se da smo se ikada više radovali kraju jedne godine, nego ove sada. Skoro od samog početka bila je najstrašnije vređana, sabotirana, prosto smo je od početka mrzeli. Bilo je toliko planova i želja i ciljeva, a onda tamo neko negde pojede slepog miša…

Dobro, moramo joj zaista odati priznanje da je bila loša. Bili smo predugo zatvoreni. Odvojeni od porodice. U strahu. U strahu za sopstveni život. U strahu za život roditelja, porodice. U strahu za najstarije. Živeli smo u strahu od sutra. Šta ako izgubim posao. Šta ako ne nađem posao. Šta ako mi smanje platu. Šta ako zatvore škole, gde ću decu. Šta ako nam ne daju rokove, šta ću sa ispitima.

Dobrano nas je ova godina zastrašila. Ali, mi smo se sklonili sa ulica, a priroda se probudila i vratila. Na sve strane su bile vesti o tome kako su se pojavljivale životinje na mestima gde je nekada bilo preplavljeno turistima. Priroda se oporavljala.

Ruku na srce, i mi smo se oporavljali. Da, živeli smo u strahu, i sada živimo, ali ide na bolje. Naučili smo da je porodica nešto najvažnije na svetu. I prijatelji su porodica. Shvatili smo vrednost zagrljaja. Vrednost večere sa porodicom, gledanja filmova sa prijateljima, onih ludih izlazaka gde su uši zaglušene narednih par dana. Vrednost susreta na ulicama, zagrljaja tih poznanika i starih prijatelja. Zaboravili smo vrednost osmeha, jer maske…

Bila je loša godina, previše smrti, previše straha i strepnje. Opet, bilo je i svetlih trenutaka. Neko je postao roditelj, neko je dobio posao, neko je napisao roman, neko je naučio novi jezik. Stigli smo da uradimo za šta smo uvek govorili da nemamo vremena. Sve i da nismo uradili ništa novo, bar smo se odmorili i naspavali. Svako se sebi posvetio na drugačiji način.

Zahvalite se sebi. Preživeli ste. Preživeli ste ovu godinu, dočekali ste ovaj dan. Zahvalite se sebi što ste bili hrabri, što ste bili slabi, što ste bili uz druge i što ste bili sami. Možda i ne treba previše očekivati od Nove godine, očekujte previše od sebe! Vi to možete! Sve možete! Zadajte sebi sjajne ciljeve, jer vi ste sjajni! Uspeli ste da preživite ovu godinu, možete sve! Volite i živite, budite zahvalni!

Danas neka svira „A sad adio“, na tv-u ili youtube-u, samo neka bude glasno i  pevajte. Neka ide. Nek joj je zbogom od ove planete, zbogom od čovečanstva. Ne verujem da će nam sutra biti bilo šta drugačije sem datuma. I dalje će biti prisutno sve što je prisutno i danas. Nećemo se sutra svi probuditi u svetu bez korone, ali sutra ćemo se svi probuditi sa nadom. Nadom da će 2021. biti bolja! Da ćemo ostvariti sve ono što nismo ove godine. Da ćemo svi biti zdraviji i srećniji. Sutra imamo novi početak i lepotu iščekivanja.

Danas neka svira „A sad adio“ za 2020. Za zbogom. Za bolja vremena koja nam dolaze. Srećna vam Nova godina!

 

Autor: Nevena Vićentijević

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *