Srbija je kao svoj najvažniji prioritet odredila članstvo u Evropskoj Uniji.
- godine prvi put je uspostavljena saradnja Srbije kao tadašnje Republike SFRJ i Evropske Unije. Okvirni sporazum Evropske Unije sa Saveznom Republikom Jugoslavijom potpisan je novembra 2000. godine i njima je omogućena realizacija pomoći EU političkim i ekonomskim reformama.
Početak pristupnih pregovora formalno je označen 21. januara 2014. godine na prvoj medjuvladinoj konferenciji izmedju EU i Srbije, pregovori su strogi ali pravedni i određuju kako i kada će Srbija usvojiti pravne tekovine EU.
Konferencija je održana u Briselu.
Ugovor o EU propisuje da svaka evropska država koja poštuje demokratske vrednosti i ukoliko je posvećena njihovom daljem unapredjenju može da podnese zahtev za članstvo. Država koja želi da pristupi mora da ispuni ključne kriterijume za članstvo koji su definisani na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. godine i to su:
1)Stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina.
2) Funkcionalnu tržišnu privredu i sposobnost da se nosi sa tržišnim pritiscima unutar jedinstvenog tržišta.
3) Sposobnost da preuzme i uspešno ispuni obaveze koje proizlazi iz članstva, uključujući pridržavanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.
Pregovori o pristupanju sa Srbijom građanima Srbije nude nove mogućnosti da nauče o Evropskoj Uniji, njenim vrednostima kao i o prednostima članstva. Za članstvo u Evropskoj Uniji Srbija mora da usvoji i primenima sva važeća pravila, standarde i zakone Evropske Unije što žnači da treba da prihvati pravne tekovine Evropske Unije u celini jer one predstavljaju korpus zajedničkih prava i obaveza koje povezuju sve države članice EU.
Pravila koja države kandidati moraju u celosti da prihvate, a uostalom i država Srbija su podeljena na 35 različitih oblasti prava Evropske Unije- pregovaračka poglavlja.
Pregovori se odvijaju izmedju vlada država članica EU i države kandidata. Dok traju pregovori Evropska komisija konstantno prati napredak države kandidata i informiše Evropski savet i Evropski parlament putem redovnih izveštaja, strateških dokumenata i pojašnjenja o uslovima za dalji napredak.
Osnovno pravilo pregovora je da ,,ništa nije dogovoreno, dok sve nije dogovoreno”.
Država Stbija je do sada uspela da otvori sledeća poglavlja:
- Finansijski nadzor – Uspešnije, efektivnije i odgovornije trošenje budžeta, strateško planiranje finansija, više kontrolnih mehanizama, nezavisna vrhovna revizorska institucija suzbijanje nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava.
- Ostala pitanja – Ovo poglavlje, po pravilu, sadrži pitanja koja treba rešiti u toku pregovora, a koja nisu obuhvaćena nijednim drugim pregovaračkim poglavljem. Međutim, za Srbiju Poglavlje 35 sadrži i mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Ovo su prva poglavlja koja je Srbija otvorila decembra 2015. godine. A u julu 2016. godine otvorena su 23. i 24. poglavlje.
- Pravosuđe i osnovna prava – Nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno pravosuđe, suđenje u razumnom roku, borba protiv korupcije, puna zaštita ljudskih i manjinskih prava.
- Pitanja pravde, slobode i bezbednosti – Veća bezbednost građana Srbije, mogućnost slobodnog kretanja kroz EU, smanjenje stope prekograničnog kriminala, trgovine drogom, oružjem i ljudima, borba protiv terorizma.
Decembra 2016. godine Srbija je otvorila:
- Nauka i istraživanje – Učešće u brojnim naučnim programima, podstrek za inovacije i istraživanja, mobilnost istraživača.
- Javne nabavke – Pristup javnim nabavkama u Evropskoj uniji pod jednakim uslovima, transparentnost i smanjenje korupcije, smanjenje troškova i pojednostavljenje procesa uz elektronske servise javnih nabavki, dostupnost javnih nabavki za mala i srednja preduzeća.
- godine otvorila je još 6 poglavlja:
- Obrazovanje i kultura – Unapređenje obrazovnog sistema, školske infrastrukture, kvalifikacija nastavnog osoblja, studiranje na evropskim univerzitetima pod jednakim uslovima, mobilnost mladih i studenata, programi razmene i volontiranja.
- Preduzetništvo i industrijska politika – Razvoj konkurentnosti malog i srednjeg preduzetništva, podstrek za preduzetništvo mladih, restrukturiranje javnih preduzeća.
- Carinska unija – Ukidanje carina sa članicama EU, jednake carinske stope na uvoz iz trećih država, jeftiniji proizvodi, elektronski sistem carine.
- Pravo intelektualne svojine – Veća pravna sigurnost, stimulacija stvaralaštva, ubrzanje tehnološkog razvoja, suzbijanje piraterije.
- Pravo privrednih društava – Poboljšani uslovi poslovanja, jednak tretman na tržištu EU, pojednostavljene procedure, novi oblici privrednih subjekata.
- Ekonomski odnosi sa inostranstvom – Pristupanje režimu sa preko 200 potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini, pristup novim tržištima, zajednički nastup sa državama EU ka trećim tržištima.
- godine Srbija otvara 4 poglavlja:
- Ekonomska i monetarna politika – Zabrana privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, potpuno nezavisna Narodna banka Srbije, poštovanje kriterijuma za usvajanje evra, po ispunjenju istih, pristupanje evrozoni.
- Statistika – Mogućnost upoređivanja podataka i kvalitetnije procene stanja u društvu i državi.
- Ribarstvo – Kontrola nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, sertifikat o ulovu, podsticaji za unapređenje i očuvanje ribnjaka.
- Finansijske i budžetske odredbe – Postavlja se osnova za korišćenje sredstava iz fondova EU, uz dobru pripremu, Srbija bi mogla da bude „neto primalac“ iz budžeta EU.
Poslednja poglavlja otvorena su 2019. godine I to su:
- Slobodno kretanje kapitala – Liberalizovano tržište kapitala, liberalizovano tržište nekretnina, prekogranična plaćanja u okviru EU izjednačena sa plaćanjima unutar matične države, suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma
- Finansijske usluge – Stabilan i integrisan finansijski system, raznovrsnija ponuda usluga na tržištu, sigurnost korisnika finansijskih usluga.
Autor: Aleksandra Stanimirović
