Ova godina zaista je pored brojnih loših stvari, u digitalnoj sferi umnogome poslužila, time ću sada izdvojiti uspešnost podcast-a.
Više od pola Amerikanaca, prema jednoj od naučnih studija, slušalo je podcast-ove i time podiglo tražnju za ovakvim uslugama. Podsetimo se: podcast zapravo obuhvata deljenje sadržaja sa ostalim ljudima, kao i grafički i zvučni video zapis koji možemo premotavati na željeni minut/sat.
U odnosu na prošlu godinu, ove godine podcast koristi 32% ljudi, što je 26% više. Ovo predstavlja najveći skok u korišćenju podcasta, još od davne 2008. godine kada su počeli sa merenjem sati provedenih u slušanju i gledanju ove usluge. Što bi okvirno bilo više od 700,000 podcast-ova, 29 miliona podcast epizoda, za 27% više.
Zahvaljujući porastu interesovanja, velike kompanije konačno počinju da obraćaju pažnju na toliku publiku, pa planiraju za to i da plate. Najbolji primer je Spotify koji je rešio da uloži 500 miliona dolara na akvizicije ove godine.
Međutim, sve više primećujemo da mnogo se mnogo poznatih odlučuju da prave određene podcast-ove i time ne samo da stiču neverovatnu slavu, uvećavaju postojeću, već i zarađuju mnogo novca.
Veoma je zanimljiv podatak da 2018. godine top 25 najposećenijih i najgledanijih podcast-ova zauzimaju poznati. U kom pravcu Srbija ide?
Ako ste se ikada zapitali postoji li neka platforma ili web stranica za podcast-ove u Srbiji, da, postoji. Sve zainteresovane bih uputila na web sajt Podcast.rs, gde možete naći više od 100 zanimljiih podcastova i time sebi pomogli da odgledate nešto zanimljivo, a u drugu ruku i skrenuti misli sa određenih trenutnih dešavanja u svetu.
Možda neko od vas već koristi prednosti usluga podcast-a pa zna o čemu se radi, za one koji ne znaju, pravo je vreme da saznaju!
Autor: Milica Stanković
