Na današnji dan preminuo je „Homer srpske epske književnosti”!

Kultura

Na današnji dan 1834. godine preminuo je najistaknutiji srpski guslar i tvorac srpskih narodnih pesama, Filip Višnjić.

Rođen je u selu Gornja Trnova, u porodici Vilić. Rano je izgubio oca, nakon čega je ostao samo sa majkom, Višnjom. Upravo je po njoj kasnije je dobio prezime Višnjić.

Još kao dete preležao je boginje, koje su mu oduzele vid. Tako je kao osmogodišnji dečak počeo da se bavi pevanjem i sviranjem gusala. Putovao je po čitavoj Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, sve do Skadra sa guslama u rukama, i svuda je bio dobrodošao. Pevao je po seoskim i manastirskim saborima, po gradovima i na turskim dvorovima. Svoje pesme prilagođavao je i hrišćanima i muslimanima, budući da su ga i jedni i drugi rado slušali. 

Osim toga što je pevao postojeće pesme, stvorio je i dosta svojih. Posebno se ističe pesma Smrt Marka Kraljevića, koja se smatra jednom od najboljih epskih pesama. U ovoj pesmi konj plače, predosećajući da će mu gospodar umreti. Taj motiv karakterističan je za muslimanske pesme, što je dokaz da je odlično poznavao muslimansku kulturu i da je motive iz njihovog stvaralaštva mešao sa našim. 

  1. godine prešao je u Srbiju, što je ključni trenutak u njegovom životu. Susret sa ustaničkim zbivanjima odrazio se na njegovo stvaralaštvo. Do tada je pevao pesme koje je čuo među ljudima, a od tada ih je sam stvarao. Pesme je zapisivao tako što je ispitivao učesnike o ishodima ustanka. Godine 1810. se i sam našao usred bojišta, kada je pesmom bodrio učesnike da oslobode Loznicu. Nakon boja pevao je Karađorđu, sa kojim je tokom ustanka progovorio nekoliko reči.

U manastiru Šišatovac upoznao je Vuka Stefanovića Karadžića. Tom prilikom Vuk je od njega zabeležio sedamnaest pesama, uključujući Početak bune protiv dahija, Boj na Mišaru, Smrt Marka Kraljevića. Kasnije je, takođe u Šišatovcu, upoznao i Lukijana Mušickog, srpskog vladiku i pesnika. Njemu je ispričao na koji način je zapisivao i stvarao svoje pesme.

Po završetku Prvog srpskog ustanka Filip je prešao u selo Grk, koje danas po njemu nosi naziv Višnjićevo. U njemu je i preminuo. Na seoskom groblju nalaze se grob i spomenik Filipu Višnjiću, koji su 1997. godine proglašeni nepokretnim kulturnim dobrima.

Autor: Jelena Ćetković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *