- Sarma
Naši prostori su pretrpeli mnoge uticaje tokom prohujalih vekova. Pored mnogih manje lepih stvari, posledice tog vremena ogledaju se i u onim lepšim stvarima koje su nam ostale u amanet. A to je svakako sarma.
Sarma je grčko, tursko i srpsko jelo koje se tradicionalno pravi od mlevenog mesa i pirinča, takozvane dolme, koja se uvija j liske kupusa.
- Ćevapi
Jelo za koje, pored sarme, zna svaki stranac koji je čuo za Srbiju ili došao u nju. Nešto što se može naći u svakom fast food-u, lako dostupno, prijemčivo, a dopadljivo svim kulturama i nacijama. Jelo je napravljeno od mlevenog mesa, oblikovano u male valjke, a zatim pečeno na roštilju.
- Gibanica
Pite. Sve vrste pita, bureka nešto je što se često jede na našim prostorima. Sirnica, kupusara, pita sa mesom, sa krompirom, pa onda slatke- sa jabukama, orasima, višnjama, suvim šljivama i tako u nedogled. Ali jedna se izdvaja, svojom strukturom i posebnom vezanošću baš za našu zemlju, a to je gibanica. Gibanica je pita sa sirom, jogurtom, mlečnim proizvodima. Još se zove i gužvara jer se kore potapaju u nadeva, a zatim zgužvane ređaju u pleh.
- Pihtije
Naša zemlje je nevelika, ali kada se o hrani radi, gubi se taj utisak. Uticaji i ljudi su bili različiti u zavisnosti od delova Srbije tako da su neka jela ostala samo u određenim krajevima. Pihtije nisu rasprostranjene u svim delovim naše zemlje ali su svakako nešto što je specifično i ukus na koji niko nije ravnodušan. Ili ih obožavamo ili ih zaobilazimo u širokom luku!
Pihtije su zapravo seckano meso u želeu od salamure. U srpskoj tradiciji postoji običaj da se jedu za Bogojavljenje. Neki ih pripremaju i za Novu godinu, Božić i za krsnu slavu.
- Žito/panaija
Nešto što je nezaobilazan deo svake krsne slave. Ovo slatko jelo pravi se od skuvane pšenice koja se posle toka samelje, a za slavu se svaki gost dočekuje sa njom i čašom crnog vina. Kao dodatak često se stavlja šećer i muskatni oraščić. Mnogi Srbi su ljubitelji ove poslastice i jedu je sa šlagom i van krsnih slava.
- Kajmak
Još niko nije posetio Srbiju, a da nije probao srpsko meze. Sirevi, pršute, domaći kulen i kobasice, sve je to više-manje poznato većini nacija, ali u uglu stoji jedan neobičan umak koji se zove kajmak. Kako objasniti nekom ko se prvi put susreće sa srpskom kuhinjom?
Kajmak je mlečni proizvod kremaste strukture. Pravi se od kravljeg ili kozjeg mleka, a može biti mlad i star. Kiselkastog je i prijatnog ukusa, dok mu je miris jako prepoznatljiv i specifičan.
- Čvarci
Još jedno jelo koje je teško objasniti nekom strancu. Ova izuzetna tradicionalna hrckava „grickalica“ uz meze pravi se od svinjskog mesa. Naziv su upravo dobili po svom načinu pripreme od glagola „čvariti“. Prvo se komadići mesa i slanine kuvaju u kazanu da bi se zatim isti cedili od masti i na kraju sušili.
- Kačamak
Nema onoga ko je rođen i odrastao je u Srbiji, a da nije kao mali za doručak jeo kačamak. Danas je ovaj skromni, ali jako ukusni doručak uglavnom zamenila srodna mu palenta. Kačamak je tradicionalno srpsko jelo koje se uglavnom sprema od kukuruznog brašna. Najčešće se jede uz mleko, jogurt ili neki drugi mlečni proizvod.
- Vanilice
Mali slatki kolačići posuti prah šećerom, a spojeni domaćim džemom, oduvek su se u svakoj kući pravili u brdima i gomilama. Nimalo naivan i jednostavan kolač, vanilice zahtevaju dosta vremena provedeneog u kuhinji, ali vredi! Biskvit osvežavajućeg ukusa odvaja se kalupima, a zatim se peče. Pečeni keksići spajaju se obično domaćim džemom, a onda se valjaju u prah šećer.
Ovaj recept je 2015. proglašen za „najbolje sitne kolačiće na svetu“!
Naime, sajt za kulinarske recepte „Food52“ sastavio je listu najlepših sitnih kolača koji predstavljaju 46 zemalja sveta. Našu zemlju su najbolje predstavile vanilice, a recept koji je nominovala korisnica sajta Aleksandra (QueenSashy) proglašen je za receot najbolji sitni kolači na svetu.
- Srpske krofne
Da ostanemo u okviru poslastica do kraja – srpske krofne. Iako je trenutno američka kuhinja ta koja je prva asocijacija na krofne (donuts) srpske krofne imaju posebnu recepturu i tradiciju u našoj zemlji pa ih valja pomenuti. Testo „koje diše“, blag i svež ukus soka od limuna, okrugle, punjene ili prazne, pečene u vrelom ulju u dubokom sudu i posute posute šećerom u prahu. Česta nedeljna poslastica koja se posebno vezuje za praznik Zadušnice, kada se krofne nose na groblje da se oda počast i spomen mrtvima.
- Štrudla
Posebno vezana za Vojvodinu i Banat, ali se mesi i širom zemlje. Najzastupljenija je ona sa makom, a može biti i sa orasima, džemom. Tradicionalna poslastica koja ima izgled rolata.
Pripremanje obroka u našoj zemlji povezano je sa ljubavlju prema svojim bližnjima, a obedovanje nosi sa sobom sklonost ka hedonizmu.
Autor: Ljupka Cvijić
