Biti žena, majka, domaćica je posao koji zahteva puno fizičko, mentalno i emotivno angažovanje. Dakle, nije dovoljno da se posao obavlja osam sati dnevno, nakon čega sledi slobodno vreme, već je sveprisutnost u domaćem radu neophodna 24/7 tokom svih dana u godini. Rad u domaćinstvu se ne plaća. Podrazumeva se.
Postavlja se pitanje, ukoliko bi taj posao bio plaćen, koliko bi iznosila plata?
Sprovedeno je jedno istraživanje od strane Američkog Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja u saradnji sa stručnjacima Univerziteta Teksasa, sa ciljem da se dođe do saznanja koliko bi žene zarađivale kada bi im se plaćao rad unutar domaćinstva. Istraživanje je trajalo deset godina i uključivalo je nekoliko porodica, fokusirajući se na ocenjivanje svakodnevnih poslova koje žene obavljaju. Rezultati istraživanja ukazuju na to da bi plata domaćicama iznosila oko 52 hiljade dolara godišnje.
Gore navedena studija je utvrdila da žene prosečno u okviru svoga domaćinstva rade oko 94 sata nedeljno. Dakle, broj radnih sati domaćica je više nego duplo veći nego kod formalno zaposlenih žena, čija je novčana naknada regulisana u svakom savremenom društvu.
Ukoliko bi u analizu uključili veliki broj žena koje i rade i obavljaju kućne poslove, moglo bi se zaključiti da je eventualna plata koje bi one primale višestruko veća od one koje trenutno imaju.
Sličan slučaj je i sa studijom koja je sprovedena na našim prostorima, od strane Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, uz finansijsku podršku britanske ambasade u našoj zemlji. Naime, istraživanje je pokazalo da žene u Srbiji svakoga dana provedu četiri i po sata dnevno kako bi obavile sve kućne poslove ali i zbrinule članove svoje porodice, bez obzira na to da li su zaposlene ili nisu. Uz to i svoje slobodno vreme koriste u istu svrhu. Ukoliko bi taj rad bio plaćen, njihovi mesečni prihodi bili bi uvećani za oko 550 evra.
Dakle, problem je aktuelan kako u Srbiji tako i u mnogim drugim zemljama sveta. Neke žene veliki deo ili čitav svoj život provedu posvećene domaćinstvu, kučnom radu i usmerene na ispunjavanje potreba svojih bližnjih, te su i u zreloj starosti osuđene na izdržavanja i pomoć od strane drugih jer nisu imale priliku da steknu svoju penziju. U nekim državama je pitanje penzije rešeno samim time kada žena napuni određene godine života, bez obzira na to što je svoj radni vek provela unutar doma.
Kakvo je Vaše mišljenje o ovom fenomenu? Koji bi sistem mogao da se uspostavi, kako bi svaka domaćica dobila adekvatnu naknadu za svoj rad? Kakav je položaj muškaraca u domaćinstvu i kako bi oni mogli da doprinesu rešavanju ovog problema?
Autor: Ana Damnjanović
