Jedan od najznačajnijih izbora za politički život u Srbiji su septembarski izbori 2000. godine, sa ciljem da se ukine stari režim.
Na izborima koji su održani 24. septembra 2000. godine demokratska opozicija Srbije je uspela da pobedi tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i time se završila njegova vladavina.
Savezna izborna komisija je 26. septembra saopštila da je Koštunica osvojio 48,22 % a Slobodan Milošević 40,22 % glasova, takođe je i Srpska pravoslavna crkva priznala pobedu Vojislava Koštunice, ali Slobodan Milošević ne priznaje te rezultate.
Izborna komisija najavljuje drugi krug izbora i jedino rešenje za opoziciju je bila blokada cele države. Protesti su bili organizovani u svim delovima Srbije što je navelo Miloševića da se zvanično obrati gradjanima i upozori ih na ,,posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade NATO alijanse”.
Savezni ustavni sud je jednoglasno odlučio da poništi deo izbornog postupka za izbor predsednika SRJ koji se odnosi na glasanje, utvrdjivanje i objavljivanje rezultata glasanja od 24. septembra 2000. godine.
DOS je ultimativno tražio da u četvrtak do 15 časova Slobodan Milišević prizna izbornu volju građana, da Savezna izborna komisija do 15 časova javno saopšti verodostojne rezultate sa izbora 24. septembra, da generalni direktor, glavni odgovorni urednik kao i uredjivački kolegijum RTS-a do 15 časova podnese ostavku, a da RTS omogući objektivno informisanje u Srbiji. Veliki miting zakazan je za 5. oktobar u 15 časova ispred Savezne skupštine. Velika Srbija je bila tu samo da bi jedan čovek otišao i to ne silom nego zato što je izgubio na izborima. Srbija je za svega nekoliko sati uspela da učini veliku promenu.
- oktobra Milošević je priznao izborni poraz.
Donošenjem novog Ustava Srbije 1990. godine u septembru došlo je do zvaničnog ukidanja jednopartijskog sistema i uveden je sistem višestranačkog parlamentarizma, što je dovelo do ubrzanog nastajanja velikog broja političkih stranaka.
Jedna od njih je Socijalistička partija Srbije koja je bila temelj režima Slobodana Miloševića koji je ujedno bio osnivač i lider ove partije.
Milošević je u očima srpskog naroda postao uticajna ličnost 1987. godine kada je nevoljno poslat na Kosovo da smiri situaciju prouzrokovanu nezadovoljstvom srpskih aktivista koji su planirali da organizuju marš na Beograd. Došlo je do nenadanog sukoba srpskih radnika sa većinskom albanskom policijom koja je počela da ih tuče na šta je Milošević odgovorio “ne sme niko da vas bije” ova izjava je od njega stvorila heroja i dovela ga 1989. godine na mesto predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije.
U decembru 1990. godine Slobodan Milošević je izabran za predsednika SR Srbije, posle pobede na izborima Milošević je bio proglašen za predsednika Republike Srbije 11. januara 1991. godine.
Već 9. marta 1991. godine organizovane su prve velike demonstracije protiv političkog režima Slobodana Miloševića.
S obzirom da je Miloševićev režim naišao na veliku neprihvatljivost od strane dela naroda to je prouzrokovalo velike napore za ujedinjenje opozicije.
Demokratska opozicija Srbije formirana je 10. og januara 2000. godine, sačinjavalo ju je 19 stranaka. Iste godine zatražili su tada od vlasti Srbije i Savezne Rebuplike Jugoslavije raspisivanje izbora.
Dvadesetak dana posle promene ustava SRJ predsednik Republike je 27. jula 2000. godine doneo odluku o raspisivanju izbora.
- septembra 2000. godine građani SRJ su birali predsednika SRJ i poslanike oba veća Savezne skupštine koja je činila veće građana i veće Republika, a vojvodjani su birali i poslanike Pokrajinske skupštine.
Građani Srbije i Crne Gore su po prvi put na septembarskim izborima neposredno birali i predsednika SRJ, što je rezultat usvajanja ustavnih amandmana 6. jula, a pored toga je usvojena u saveznom Ustavu još jedna važna promena kojom je istom licu omogućeno da na taj položaj bude izabrano dva puta.
Autor: Aleksandra Stanimirović
