Ruta 66, “The Mother Road” – autoput ili nezaboravno putovanje?

Društvo

Poznatom širom sveta, iako mnogi nisu imali priliku da troše gume na njenoj cesti, Rutom 66 nešto manje od jednog veka plove savremene lađe na točkovima. Nastala je 1926. godine, i još od tada važi za jedan od najpoznatijih puteva u Sjedinjenim Američkim Državama, a njegova putanja prostire se dužinom od naizgled beskonačnih 3940km, čime se prostire na čak osam država. Znate li da ih nabrojite sve?

Podsetimo se, to su: Ilinoi, Misuri, Kanzas, Oklahoma, Teksas, Nju Meksiko, Arizona, i za kraj – Kalifornija. Ovaj put predstavlja konekciju između Čikaga i Los Anđelesa, istoka i zapada. Polazišna tačka ovog puta je u Čikagu, a krajnja u Santa Monici. Međutim, u ovom slučaju se ne radi samo o dolasku na odredište, već se lepota putovanja ogleda i u samom toku puta.

U svoj tok ovaj gigantski autoput uključuje i pustinjske površine, i planine, i farme, raznolike gradove, od siromašnih do veoma bogatih i urbanih, a putnici koji plove ovuda neće zaobići ni znamenitosti poput Velikog Kanjona (Grand Canyon), ali ni lelujanje kroz tri vremenske zone: centralnu, planinsku i pacifičku. Zato ažurirajte časovnike.

Da bismo upotpunili svoje znanje o ovoj ruti, saznajmo još neka njena imena, to su: U.S. Highway 66, the Will Rogers Highway, the Main Street of America. U slučaju da ste inspirisani pa nastavite da surfujete internetom, sigurni smo da ćete ih naći još.

Kako je sve počelo?

Prvobitna ideja bila je izgradnja puta koji bi omogućio mnogim ne tako velikim gradovima da se povežu sa Rutom 66 i na taj način uspostave kopnenu vezu sa drugim gradovima. Smatra se da je ovaj put predstavljao ne samo fizičku povezanost sa ogromnim gradovima, već i put ka slobodi, za sve one koji su bili zatočeni u malim mestima odsečenim od ostatka sveta. Tokom Velike Depresije, koja je trajala od 1929. Do 1940. godine, mnoge porodice bile su prinuđene da napuste svoje domove i krenu u potragu za utočištem, a upravo Ruta 66 vodila ih je u Kaliforniju. Bila je nezaobilazna karika Drugog svetskog rata, jer se pretvorila u glavni put za prevoz oružja. Nakon rata iziskivala je restauraciju, pa je to bila prilika za obnovu i izgradnju boljih i direktnijih puteva među gradovima. Iz tog razloga, Ruta 66 1985. godine gubi status autoputa, ali zahvaljujući lepotama koje pruža, ovaj put nastavlja da postoji i menja naziv u Historical Route 66. Kraći je za oko 300km, a njegovi glavni putnici sada su turisti.

Danas su atraktivne ture kroz očuvane delove ovog puta, tokom kojih možete odsesti u motelima i apartmanima tog tipa. Ovu rutu možete preći za okvirno 14 dana, a najbolje je da se u ovo nesvakidašnje putovanje upustite tokom letnjeg perioda, jer u zimskim mesecima mogu vam prirediti ne tako toplu dobrodošlicu zaleđeni i zavejani planinski predeli kroz koje Ruta 66 prolazi.

Početak rute lociran je u Čikagu. Zapravo, ima ih više, ali najstariji je smešten na uglu avenije Mičigen i bulevara Džekson. Pritisnite START. Odavde putujemo ka Springfildu.

Usput se može svratiti u gradić Linkoln, koji uprkos tome što je mali, krije muzej nazvan po Abrahamu Linkolnu. U nastavku prolazi kroz Misuri, koji u ponudi ima Chain of Rock nad rekom Misisipi, pećine iz perioda prekolumbijskih domorodaca, ali i gradić Kuba koji je poznat pod imenom „Grad murala na ruti 66”, jer je istorija grada oslikana u njemu, a na putu ka Springfildu može se posetiti i muzej automobila. Putujući kroz ove predele, česti će biti prizori takozvanih „gradova duhova“ jer su mnogi od ovih ljudi napustili svoje domove u periodu kada je je Ruta 66 bila autoput, pa su tako česte i benzinske stanice koje više nisu u funkciji. U Kanzasu koji sledi, najbolje je zastati i predahnuti u restoranima koji datiraju iz perioda kada je ova ruta bila popularna među vozačima, još iz doba kada je imala status autoputa. Oklahoma pleni znamenitostima koje nikako ne treba zaobići, jer je ona domovina konstruktora Rute 66. Oklahoma Siti je jedan od gradova u kojima vredi zaustaviti se i prepustiti čarima grada, a nakon njega, sledi grad El Reno, koji će vas oduševiti svojim gastronomskim specijalitetima, restoranima sa dugom tradicijom. Nakon Oklahome nailazi Teksas, a za ljubitelje auomobila, u gradu Amarilju pruža se prilika za posetom Ranča kadilaka, koji je javna instalacija i skulptura od kadilaka koji izbijaju iz zemlje.

Uključujemo se u Novi Meksiko koji u svom punom sjaju predstavlja preko 2000 motela, hotela, restorana. Albukerki je stari grad do kog se dolazi prolaskom kroz Santa Rosu i Santa Fe, a u njemu ćete naići na nebrojene znamenitosti i muzeje. Arizona vas neće izneveriti, jer na ovoj deonici puta možete skrenuti sa Rute 66 i ugrabiti priliku da posetite Veliki Kanjon. Osim Kanjona, vredi zastati i kraj Obojene pustinje (Painted Desert), jer ona pruža boje i impresije kakve će pružiti samo mali broj atrakcija tokom ovog puta, pa vredi uživati i istražiti je šetnjom koja isključuje pratnju automobila.

Nakon ove očaravajuće posete stižete u poslednju državu i završnicu Rute 66. Reka Kolorado je prirodna granica između ovih dveju država. Los Anđeles je naredna stanica, ali ne i poslednja, jer se ruta završava tek u Santa Monici.

Ukoliko ste mislili da turistička atrakcija može biti isključivo neki grad, neka statična atrakcija poput letovališta, pogrešili ste. Ako ste mislili da je uloga autoputa isključivo da predstavlja konekciju između dva velika grada, još jednom ste pogrešili. Ovaj drum povešće vas na nezaboravno putovanje kroz divljinu i planine, pružiće vam prizore kakve niste mogli ni zamisliti, i zalaske sunca koje niste posmatrali ni u snu.

Autor: A.P.

3 thoughts on “Ruta 66, “The Mother Road” – autoput ili nezaboravno putovanje?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *