Od dana i godine Isusovog rođenja, koja bi mogla biti u opsegu od 7. do 2. godine pre nove ere, počele su da se broje godine
Isus Hristos je sin Božji, koga je na svet donela Devica Marija uz blagovest Svetog duha u gradu Vitlejemu.
Marija je bila verena za Josifa sa kojim je iz Nazareta krenula u Vitlejem, jer je car Avgust prethodno naredio popisivanje stanovništva. Josif i Marija nisu mogli da pronađu mesto u svratištima zbog velikih gužvi, pa su na kraju završili u pastirskoj pećini, gde se Isus rodio.
Božić zajedno sa Uskrsom i Duhovima spada u najveća tri hrišćanska praznika. Božićno slavlje traje tri dana.
Pitanje datuma proslavljanja Božića mnogo je više astronomsko nego versko. Grčka, rumunska i bugarska pravoslavna crkva su prihvatile revidirani ili reformisani julijanski kalendar, zasnovan na predlogu naučnika Milutina Milankovića po kome Božić takođe “pada” na 25. decembar.
Zapravo, razlog zašto ne slave svi Hrišćani Božić istog dana je taj što ga neki slave po Julijanskom kalendaru, a neki po Gregorijanskom kalendaru.
A koji su to običaji koji prate Božić? Pitala sam jednu devojku, rumunske nacionalnosti, na koji način ona i njena porodica proslavljaju Božić. Evo šta mi je ona ispričala:
˝Rumuni u Banatu su pravoslavne veroispovesti i proslavljaju Božić 25.decembra po Gregorijanskom kalendaru. Božić se proslavlja tri dana, i Rumuni se tokom praznika pozdravljaju kao i Srbi govoreći Hristos se rodi. Praznik počinje 24.decembra na Badnji dan. Prepodne se unosi u kuću slama, pšenica, kukuruz, jabuke i orasi koji se stavljjaju ispod stola, gde stoje do drugog dana Božića, kada se žitarice daju životinjama, a voće pojedu ukućani. Na Badnji dan se preko dana posti, a uveče se jede mrsna hrana. Takođe se uveče pali velika vatra ispred kuće, oko koje se okupljaju članovi porodice. Za vatru se veruje da budi prirodu od zime. Badnje veče je centralni deo praznika, gde se porodica okuplja oko bogate trpeze, dok deca kite jelku. U ponoć se odlazi na Svetu liturgiju.
Na Božićno jutro deca korinđaju, dolaze ispred svake kuće i čestitaju Božić nakon čega im se daruju slatkiši i novac. Popodne se jede ručak, a na trpezi se mogu naći supa, sarme, suva rebra, torta i razni kolači. Ostatak dana se provodi u kući u okviru porodice.
Na drugi dan Božića odlazi se kod kumova i daruje im seBožićni kolač, svinjska plećka i crveno vino, a ako kumovi imaju malu decu daruje im se slatkiši i novac. Nas kumovi dočekuju sa bogatom trpezom, i po običaju kumovi su venčani bračni par. Pri odlasku od kumova, u korpu nam se stavlja božićni kolač, slatkiši i kobasica.
Na treći dan Božića okupljaju se porodice, odlazi se kod komšija i dodatno se slavi Božić za trpezom.˝
Dodala je kako to zavisi od mesta do mesta, kako su se neki običaji godinama izmenili ili izgubili, ali da je tradicija sačuvana i ne odstupa mnogo od prvobitnih običaja.
U ime portala „Novi svet“ , želela bih da svima koji danas proslavljaju Badnji dan , poželim Srećan Božić. Nadam se da uživate sa najbližima, uprkos trenutnoj situaciji sa korona virusom. Hristos se rodi!
Autor: Jelena Ribarov
