Iako je istorija pamti kao najbrilijantniju i najprivlačniju figuru antike, mnogi detalji iz njenog zivota ostali su misterija. Nije bila Egipćanka već Grkinja, bila je produkt incesta, umešala je prste u smrt dva brata I sestre. Svakako dokaz da su žene sposobne graciozno vladati zemljom bila je ona. Biti vojskovodja, strateg, obrazovana, poliglota, lukava, hrabra, “fatalna žena” sve je to bila Kleopatra Filopator ( 70.p.n.e. – 30.p.n.e.)
Opisivana, prikazivana, prepričavana, crtana, zamišljana je kao vanserijska lepota. Da li je to jer je osvojila srca Julija Cezara I Marka Antonija, ili su legende o njenom božanskom izgledu napravljene iz interesantnih činjenica njenog života jeste i biće misterija. Jedno je sigurno, ona I danas živi kroz svoju “stvarno-nestvarnu” lepotu.
Kasijus Dio Rimski istoričar Grčkog porekla pisao je o Kleopatrinoj lepoti u 2. veku n.e. On je tvrdio da je ona izgledala savršeno, da je svojim izraženim šarmom mogla da zavede koga god je htela. Plutarh, sa druge strane, je smatrao da njen izgled nije bio dominantan koliko je opčinjavala muškarce svojim ponašanjem. “Žena nezasite seksualne želje I nezasite pohlepe”
Moderni istoričari danas nisu ubedjeni da je ona bila prelepa žena. Sa poslednjim dokazima reklo bi se da su u pravu. Njene slike na starim Egipatskim novčanicama koji su pronadjeni 2007. u Britanskom muzeju prikazuju ženu uskog čela, koščatog lica, velikog nosa i oštre brade, što se ne uklapa sa idealom lepote za koji je važila. Činjenica je da ni istoričari nisu govorili mnogo o njenoj navodnoj lepoti ali je ona godinama pretvarana u ideal iz priče u priču, iz legende u legendu. Sada je neminovno da lepota za uspeh I muška srca svakako nije presudna, što potvrdjuje činjenica da u ovom momentu Kleopatru posle ovih činjenica ne zamišljamo kao vanserijsku lepoticu a ona je bila I biće FATALNA ŽENA.
Imala je adut moći, njen pečat kojim je sve muškarce u svojoj blizini dovodila do ludila. Taj trik je navodno naučila od prostitutki iz Aleksandrije, a on se i danas nalazi na vrhu liste aduta ženstvenosti. Ulepšavala je svoje telo kupajući se u magarećem mleku, depilirala je celo telo voskom, kosu je negovala uljima, šminkala se zavodljivim crnilom oko očiju, a najveća hipnoza bila je njen miris. Otkrila je onaj kojem ne može odoleti ni jedan muškarac. Tajna je u ulju jasmina, eteričnom ulju koje se i danas ceni, a koje je Kleopatra navodno prema znanju Aleksandrijskih kraljica noći koristila u maloj količini – kap na područje grudi, kap na vrat I kosu.
Jedan od najvećih mitova vezan za Kleopatru je način njene smrti. Najzastupljenija je teorija o zmiji otrovnici koju je pustila da je ujede, medjutim, nakon raznih istraživanja zakljućeno je da se sama otrovala.
Da li je bila stvarno lepa ili ne i nakon celog teksta mi ne možemo da zaključimo. Imamo mogućnost da je zamislimo, osetimo, da pomislimo šta je sve mogla svojom mudrošću i hrabrosti. Kleopatra ostaje “Najlepša legenda” ikada.
Autor: Marta Mesicki
