Adrenohrom, hemijsko jedinjenje proizvedeno oksidacijom adrenalina, predmet je brojnih teorija zavere. Detalji o dobijanju, prodaji i korišćenju ove, kako mnogi smatraju, najskuplje droge na svetu, još uvek su pod velom misterije. Većina je saglasna da pozadinu dobijanja adrenohroma čine lanci trgovine decom.
Veruje se da je žrtva (dete) prvo mučeno, čime se povećava količina adrenalina koji protiče njegovim telom. Dete se potom ubija, a adrenohrom skuplja iglom iz područja vrata i kičmenog stuba. Što je dete mlađe, to je adrenohrom kvalitetniji. Ova hemikalija na crnom tržištu košta više stotina hiljada dolara, čime se može objasniti to što se ova droga zove još i „droga bogatih“. Oni je uzimaju zato što usporava proces starenja i pozitivno utiče na vitalnost.
Dosadašnja istraživanja
Predsednik peruanskog Instituta za neuronauke Nilson Kustodio objavio je u dnevnom listu La Republica saznanja do kojih je došao sa svojim timom stručnjaka. Ove informacije potvrdila je Međunarodna mreža za proveru činjenica (IFCN).
„Adrenohrom je metabolit tela, čovek ga proizvodi lučenjem adrenalina u momentima straha i panike. Efekti ove supstance su trenutni. Kada strah prođe, sve se vraća u normalu. Adrenohrom ne ostaje u telu satima, već jako kratko. Ovo dovodi u pitanje mogućnost da se supstanca zadrži u telu i nakon nastupanja smrti.“, kaže Kustodio. Takođe, on poriče da se adrenohrom sintetiše van istraživačkih laboratorija i koristi kao lek, što jeste slučaj sa nekim drugim drogama koje farmacija koristi za dobijanje terapija za najteže bolesti. Bar do sada, nije otkriveno da ova supstanca ima lekovita svojstva.
Na isti način, šef odeljenja za farmakologiju Medicinskog fakulteta Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku Fransisko Karasko Ortega potvrdio je da se adrenohrom generiše u telu sisara, kada se suoče sa okolnostima koje mogu predstavljati pretnju za njihov opstanak.
Adrenalin je hormon koji luče nadbubrežne žlezde i koji se kroz krvotok prenosi u različite delove tela, u zavisnosti od toga gde je najpotrebniji. U slučaju sportista, adrenalin deluje kao okidač za energiju i snagu. Ako je reč o osobi u opasnosti, adrenalin upozorava čula, širi zenice radi boljeg vida, pokreće skrivene mehanizme preživljavanja u telu i podiže krvni pritisak, u slučaju da je potrebno bežati od izvora opasnosti. Kada je, suprotno tome, neko izložen prijatnom iskustvu kao što su polni odnos ili ekstremni sport u kojem osoba uživa, adrenalin deluje u mozgu kao otvorena vrata bilo kakvom podražaju osećaja, čak i onih najmanjih.
Čovek u jednom afektu može da proizvede oko 10 centimetara kubnih adrenohroma, a on iz bubrežne žlezde ide direktno u glavne arterije ili kičmenu moždinu.
Teorija bazirana na filmu
Popularizacija adrenohroma potiče iz knjige Hantera Tomsona „Strah i gnušanje u Las Vegasu“ i njene kasnije filmske adaptacije. Većina unosa na Internetu koji se tiču potencijalnih opasnosti ili prednosti adrenohroma, uzimaju film kao referencu.
Film koji je režirao Teri Giliem, a zasnovan je na istoimenoj Tomsonovoj knjizi, govori o putovanju novinara i njegovog advokata u Las Vegas. Tamo oba lika, koje glume Džoni Dep i Benisio del Toro, degustiraju veliki broj različitih droga, uključujući i onu za koju tvrde da je adrenohrom.
Međutim, kako knjiga tako i film, ograđuju se isključivo na degenerativna i halucinogena svojstva ove supstance. Nigde se ne pominje njen pozitivan uticaj na proces starenja i očuvanje vitalnosti.
Sintetički adrenohrom
Postoji više studija o sintetičkoj ili laboratorijskoj verziji adrenohroma. Jedna od najpopularnijih verzija je da je britanski psihijatar Humpri Osmond, koji je veći deo svoje karijere posvetio proučavanju psihoaktivnih supstanci, eksperimentisao sa sintetičkim adrenohromom. Trenutno se veruje da se može naći u tabletama i da se tajno distribuira preko dobavljača hemikalija ove vrste. Sintetički adrenohrom, prema mišljenju stručnjaka, nikako ne bi mogao da ima isti efekat kao onaj dobijen iz ljudskog tela, ali je moguće da izaziva halucinogeni efekat i blagostanje.
Nove teorije
Krugovi koji se bave ovom temom proširili su svoju publiku u 2018. godini, pozivajući se na nova istraživanja i šireći glasine da je izvesni veb sajt prodao adrenohrom u zamenu za kripto valutu. Džej Majer, režiser zavere, objavio je video pod nazivom Adrenochrome The Elite’s Secret Super Drug. Iako je originalni video skinut, on je ostao dostupan na Majerovom rezervnom kanalu i otpremljen je na druge sajtove.
U februaru 2019. godine Infowars je predstavio segment o adrenohromu, povezujući ga sa Clinton Foundation i sa vrlo kontroverznim start-up imenom „Mlada krv“. Mesec dana kasnije dokumentarni filmovi na ovu temu počeli su da se pojavljuju na Jutjubu, praćeni kopijama mnogih manjih produkcija, pomažući da se stvori osnova za pretraživanje ovih teorija.
Tokom prošle godine Internetom je kružio video snimak na kojem se vidi kako čovek izvodi dve žene i šestoro dece iz cisterne. Odmah su se pojavili naslovi o navodnom demontiranju lanca trgovine ljudima. Kasnije se ispostavilo da su dve žene sa svojom decom pokušale da pobegnu iz izbegličkog kampa u Siriji.
Porast interesa može se pratiti od marta 2020. godine i prvih efekata pandemije Covid-19. Poznate ličnosti koje su objavljivale svoje fotografije, zaglavljene kod kuće i više nego nespremne za kameru, bile su opkoljene na društvenim mrežama i optužene da pate od povlačenja adrenohroma. Oni koji su upućivali ovakve komentare hteli su da kažu da su granična blokiranja zaustavila adrenohromski lanac snabdevanja decom.
Gugl pretraga za „adrenochrome“ traži automatski generisani okvir sa informacijama iz Vikipedije, sa opisom jedinjenja i nekim od naučnih istraživanja. Međutim, istorija uređivanja tog članka na Vikipediji otkriva da su poslednjih meseci urednici neprestano sprečavali pokušaje dodavanja informacija. Na Images-u gledaoci su suočeni s najezdom infografika o nestaloj deci, doktorskim slikama poznatih ličnosti i političara, kao i uputstvima za pronalaženje dodatnih potencijalnih dokaza.
Autor: Sofija Marković
