SVE ŠTO TREBA DA BUDE DEO OBRAZOVANJA, A NIJE

Društvo

Tehnologija napreduje neverovatnom brzino. Svet se znatno promenio samo u poslednjih 20 godina. Medjutim, obrazovni program ostaje isti.

Društvene mreže i internet su sastavni deo života mladih. Umesto odbijanja ove činjenice ili iskazivanje tuge „da je nekad bilo bolje“, trebalo bi decu upoznati sa prednostima koje društvene mreže nose sa sobom. Trebalo bi im pokazati pozitivnu stranu istih, sve o kvalitetnom sadržaju i korisnim informacijama koje tu mogu pronaći.

Isto tako treba ih upoznati sa negativnim stranama. Sa svim opasnostima i nesigurnostima na koje mogu naići.

Medijska pismenost:

  • 72% dece (12-15 godina) ima profil na nekoj društvenoj mreži
  • Devočice osećaju pritisak da sebe prikažu „provokativno“ i „seksualno“ na istim.
  • Dečaci osećaju pritisak da pokažu „dominantne stavove“

Seksualna i reproduktivna prava, i obrazovanje:

  • Srbija je prva po broju abortusa godišnje u Evropi.
  • Znanje o kontracepciji i polno prenosivim bolestima je na zabrinjavajućem nivou. Kao i o seksualnim i reproduktivnim pravima.
  • Deca o ovim temama uče iz popularnih sadržaja koji ne daju tačne, korisne informacije već oblikuju hiperseksualizovanu kulturu, nezdrava razmišljanja i odluke.

  • Mentalno zdravlje:
    • Generacija Z(1995-2009) se smatra najusamljenijom generacijom u istoriji.
    • 9 miliona dece do 17 godina je dijagnostikovana depresija.
    • Tema prevencije samoubistva je tabu u društvu. Ipak, stopa samoubistava u Srbiji je veća od evropskog proseka.

    Finansijska pismenost:

    • Finansijska pismenost ući se kao upravljanje ličnim budžetom, kako prepoznati potencijalne rizike, kako praviti promišljene odluke…
    • Smatra se da će buduće generacije biti daleko više suočene sa donošenjem finansijskih odluka, i to u ranijoj dobi života.

    Empatija:

    • Razumevanje drugih, pružanje podrške, bez osuđivanja.
    • Empatija je temelj svakog zdravog odnosa, ali i društva koje daje jednake šanse svima i ne ugnjetava pojedince.

    Kritičko mišljenje:

    • Deca se uče da samo upijaju sadržaj koji im se nudi. Ipak, trebalo bi da ga ispitaju, razmišljaju o njemu, sami donesu zaključke.
    • Kritičko mišljenje je veština analiziranja stveri oko sebe, u svrhu formiranja racionalnijeg suda o svemu tome.

     

    Autor: Ksenija Radonjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *