Snežana i Sedam patuljaka: istinita priča ili fantazija?

Društvo

Bajka o Snežani i Sedam patuljaka jedna je od najpoznatijih na svetu, a populizacija priče usledila je nakon plasiranja istoimenog animiranog igranog filma Volta Diznija, 1937.godine. Od tada se smatra čistom fikcijom, a nedavna istraživanja pokazuju da ova čuvena bajka možda ima elemente istine u sebi.

Margaret fon Valdek

Prema nemačkom istoričaru Ekhardu Sanderi, lik Snežane zasnovan je na životu devojke po imenu Margaret von Valdek, ćerke Filipa IV. Dok je Margaret bila mala, njen otac udovac oženio se, te je Margaret dobila maćehu sa kojom se nije slagala. Zbog toga je poslata u mali rudarski grad na severozapadu Nemačke. Sa punih 16 godina, otac je šalje u Brisel, na dvor Marije od Ugarske, upraviteljke Holandije i sestre Karla V. Svojom lepotom privlači veliki broj obožavatelja sa dvora, a ona se zaljubljuje u Karlovog sina Filipa, sa kojim stupa u romantičnu vezu. Iznenada, Margaret umire od misteriozne bolesti u 21.godini života. Navodno je otrovana, jer se nekome nije dopalo da postane kraljica Španije. Pored toga, u rudnicima bakra koji su se nalazili u blizini, radila su deca. Deca koja bi preživela rudarske poslove, zbog loših uslova bila su zakržljalog rasta, i često nazivana “siromašnim patuljcima”, pa postoji mogućnost da je to bila inspiracija za patuljke koji se pominju u bajci.

 

Marija Sofija fon Ertal

Još jedna istorijska ličnost moguća je inspiracija za bajku o Snežani – Marija Sofija fon Ertal. Marija Sofija fon Ertal živela je u Nemačkoj u 18. veku i bila je ćerka zemljoposednika princa Filipa Kristofera fon Erthala. Nakon smrti njene majke, otac se ponovo oženio groficom Klaudijom Elizabet Marijom fon Veningen. Pričalo se da ona nije podnosila muževljevu decu iz prvog braka, a da je naročitu netrpeljivost pokazivala prema Mariji. Osim toga, nedaleko od zamka u Loru gde je porodica živela nalaze se ulazi u srednjovekovne rudnike. Ti otvori toliko su mali da su u njih mogli da uđu samo deca ili patuljci. Dvorac u kom su živeli, sada muzej, bio je dom „ogledala koje govori“. Ovo ogledalo Marijin otac kupio je svojoj drugoj ženi i na njegovom ramu i danas su čitljivi natpisi:  “Samoljublje” i “Ona je lepa kao svetlost”.

Možda nikada neće biti poznato odakle ova priča zaista potiče, jer su Grimove priče bile često proizvod događaja koji su se zaista odigrali, pomešanih sa fantazijom i maštom. Ali ipak postoji mogućnost za razmatranje da je Snežana prikaz lika koji je zaista postojao.

Autor: Kristina Bondžulić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *