Komercijalizacija fudbala zaobilazi lokalne klubove

Fudbal Sport

Komercijalizacija fudbala uslovila je nastajanje novih grana u industriji ovog sporta, među kojima marketing prednjači. Potražnja za fudbalskim zvezdama kao reklamnim „panoima“, promoterima proizvoda, postala je stvarnost vrhunskog sporta. Na tržištu se sreću potrošači i proizvođači ovog sporta koji ostvaruju sve veći profit.

Uticaj komercijalizacije doveo je do uplitanja sponzora u fudbalsku industriju i njihovog nastojanja da svaki deo ovog sporta iskoriste u promotivne svrhe. Multinacionalne kompanije, modni brendovi i prehrambena industrija, gotovo da ne postoji sektor koji ima mogućnosti a nema želju da uloži u najpraćeniji sport na svetu. Sa druge strane, od parfema do sveske u knjižari, danas svaki proizvod traži lik nekog vrhunskog fudbalera na sebi.

Neki od najvećih klubova uspevaju da posle nekoliko meseci, samo od prodaje dresova određenog igrača, otplate njegov celokupni transfer. Dejvid Bekam je svojevremeno sam donosio 10% ukupnog godišnjeg prihoda fudbalskog kluba Real Madrid. Knjiga „Ja, Dejvid Bekam“ prodavala se u milionskim tiražima, nadmašujući klasike svetske književnosti. Slično se dešava i danas sa karijerom Kristijana Ronalda.

Istraživanje koje smo nedavno sproveli pokazalo je da nešto više od 65% ispitanika ima dres, trenerku, kačket ili neki sličan predmet, sa logoom svog omiljenog kluba. Ovaj podatak nam govori da, u proseku, radnje Crvene zvezde i Partizana iza sebe ostavljaju mnoge druge proizvođače i firme, ako uzmemo u obzir potrošačke standarde u Srbiji. Sa druge strane, na pitanje da li je nefer to što manji klubovi nemaju priliku da od svog imena naprave brend, njih više od 80% složilo se da jeste. Samo neki od odgovora zašto je to tako, su sledeći:

  • „Situacija je takva jer je takvo finansijsko stanje u klubovima u Srbiji. Stanje je loše i klubovi, osim Zvezde i Partizana, nisu prepoznati na evropskoj sceni, što odmah dovodi do manjka popularnosti i u matičnoj državi. Takođe, na to utiče i manji budžet naših klubova, odnosno razlika u novcu kojim raspolažu klubovi u Srbiji u odnosu na evropske.“
  • „Zvezda je kao državni projekat uvek bila favorizovana. Partizan je veliko ime i to pravi polarizaciju u društvu i deli građane u dva tabora.“
  • „Trenutno se ne ulaže u klubove koji nisu Partizan i Zvezda, prvenstveno od strane države i Saveza. Isto tako se ne govori o ostalim klubovima, na primer o klubu Čukarički, koji je na jako dobrom putu, kada govorimo o upravi, kvalitetu stadiona, kvalitetu opreme. Takođe ljudi su slabo upoznati sa ostalim klubovima, posebno dečaci koji kreću da treniraju i koji tek treba da izrastu u profesionalne fudbalere. Oni ne znaju za klubove poput Omladinskog fudbalskog kluba Beograd, Fudbalskog kluba Užice i mnogih drugih. Svi oni imaju sjajnu prošlost iza sebe.“
  • „Zato što manji klubovi imaju daleko manju bazu navijača i ne isplati im se da proizvode bilo kakve proizvode, ili da rade na marketingu i popularnosti.“

Gde je rešenje?

Kao jedan od puteva koji bi  obezbedili ravnomernu zastupljenost svih klubova, često je navođen put privatizacije. Podsećanja radi, u junu ove godine ponovo je pokrenuta tema privatizacije fudbalskih klubova u Srbiji. Od 16 superligaša samo Čukarički i Voždovac prošli su kroz ovaj proces a njihovo iskustvo pokazalo se kao dobro po finansijsku održivost ova dva kluba. Uprkos tome, predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza smatra da do privatizacije ostalih klubova, neće doći ni tokom naredne godine.

 

Mnogi fanovi vrhunskog sporta smatraju da publicitet i komercijalizaciju klubova određuje njihova zastupljenost u medijima, a da u našoj zemlji mediji forsiraju dva suparnička kluba.

 

O svemu ovome i o tome kako se marketing klubova odražava na igrače, popričali smo sa fudbalerom Crvene zvezde Stefanom Hajdinom.

 

Kao neko ko je postao poznat čineći deo Crvene zvezde, kako si se osećao dok si bio na pozajmici u Voždovcu? Da li si imao osećaj da je sa prelaskom u slabiji klub, opala i zainteresovanost za tebe kao ličnost? Šta, po tvom mišljenju, igra glavnu ulogu u tome što su fudbalski klubovi u pozicijama u kojima jesu?

  • Da, mislim da se svaki igrač susreće sa osećajem da nazaduje kada iz većeg kluba pređe u manji. Kod nas je situacija takva, da su Zvezda i Partizan godinama unazad klubovi za koje igrači žele da igraju i u kojima se bore da ostanu. Ja bih rekao da je razlog njihova istorija i rezultati koje su kroz tu istoriju postigli. Veliku ulogu tu igraju i ambicije ostalih klubova. Igrači prosto ne veruju u mogućnost da nadmaše rezultate koje su zadala ova dva kluba, čak i onda kada bi imali dobre mogućnosti. Favorizacija Zvezde i Partizana, u svakom smislu, je u interesu mnogih. U ova dva kluba se mnogo ulaže, što od strane države, što od strane sponzora. Oni su favoriti i bilo bi jako teško to promeniti.

Čini se da su estetika i imidž za većinu domaćih klubova luksuz koji sebi ne mogu priuštiti. Mnogi rade po starom modelu stvaranja i prodaje igrača, kako bi klub imao od čega da preživi. Sve je ovo ispraćeno nedostatkom zakonske regulative, kao i surovim pravilima tržišta koja mnogim klubovima ne dozvoljavaju da opstanu.

Autor: Sofija Marković

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *