Eva savremenog doba, bez listića, dokrajčila jabuku i ostala živa

Društvo

Da li ste ikada, kao žena, govorile javno o svom polnom organu? Mislim, onako baš kao što to muškarci čine svakodnevno, iks puta i u kojekakvim situacijama? Muškost se sasvim dobro prilagođava kontekstu, te muškarca možemo vrlo lako oceniti bilo da svoj ud upotrebljava da bi govoro o sebi ili drugima. Za muški polni organ je granica ličnog, intimnog i društvenog, javnog odavno izbledela. Mi, žene, čak ni ne mislimo toliko o „njoj“.

Od Eve do današnje žene malo je onih koje su se otrgle da o svojoj ženstvenosti (kada je kod muškaraca muškost, ostanimo dosledni) govore javno. Što da nas čudi kad devojčice od najranijih godina učimo disciplinovanosti.  Pa čak ni same, u četiri zida se ne usuđuju da pomere granicu vaspitane devojčice i svoje telo posmatraju do detalja. Retko i prijateljice među sobom pominju „nju“, i ako se nekad nekoj slobodnijoj omaklo, bilo je prilično ishitreno, više smešno nego ozbiljno i ne sa tom doze slobode koja je očigledna kod suprotnog pola.

Da ne govorimo o tome koliko je vremena trebalo da prođe da bi se malo otvorenije govorilo o menstrualnom ciklusu, iskustvu rađanja i karcinomu ženskih reproduktivnih organa. Ta je tema, ipak, isuviše osetljiva za jači pol. Zamislite paradoks, čak je i ženama (p)ostalo prirodno da je nedolično o tome govoriti. Nije više neophodna kritika, prekoran pogled ili kažnjavanje, one se same ne osećaju prijatno dok to rade.

Hvala svim onim hrabrim ženama koje se bore da se sve druge oslobode, da zaista osete olakšanje i nauče u skladu sa njim i da žive. Mnogima je nemoguće i da pomisle na takvu vrstu ženske slobode. Kao da bi se time nekome moglo naškoditi.

Posebno hvala ide jednoj od tih odvažnih, glasnih i neustrašivih žena – Iv Ensler. Rezultat njene smelosti jeste delo „Vaginini monolozi“. Dovoljan je samo naslov da mnogima postane neprijatno. Međutim, čim više puta ponovite postane nekako prirodno, kao da ste se sa tim rodile. „Vaginini monolozi“ su napisani 1996. godine i oni su proizvod viševekovne nelagodnosti i sramote mnogih žena kada je u pitanju njihovo telo ili seksualnost. Bez traga erotskog ili pornografskog, koncept je rezultat detaljnog istraživačkog rada i analize na nivou sociološkog i kulturološkog fenomena vagine. Uzgred, beskrajno je duhovito obrađena ozbiljno provokativna tema. Iv Ensler je intervjuisala oko dvesto žena različite starosne dobi, etničke pripadnosti, socijalnog statusa, seksualnog opredeljenja. Bilo je ovo pravo razotkrivanje za sve te hrabre žene. Biće i za one koje budu čitale ili gledale. Posmatrajući sve te različite žene, koje među sobom nisu bliske i ne poznaju se, osetiće se prepoznavanje. Nelagodnost. Neke od njih, a ako ćemo iskreno, mnoge se tog osećaja još nisu oslobodile. Upravo će čitanje ili gledanje ovog dela pomoći u otapanju glečera nesigurnosti. Oslobađenje.

Monolozi su u obliku drame prvi put izvedeni u podrumu kafića na Menhetnu, u Njujorku.    Zbog uspešnosti ovog projekta, autorka organizuje V-dan jednom godišnje i to na Dan zaljubljenih,14. februara. V-dan označava ujedno pobedu (victory eng.) i vaginu. Ova ideja je raširena širom sveta gde se monolozi čitaju i utiču na podizanje svesti o važnosti ove teme. Danas „Vaginine monologe“ možete pogledati u okviru HBO produkcije. I pogledajte. Videćete da je Eva modernog doba obesmislila milenijume sramote i zaista preživela.

Autor: Ana Damnjanović

1 thought on “Eva savremenog doba, bez listića, dokrajčila jabuku i ostala živa

Ostavite odgovor na News Portal PL Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *