Koliko je lepota presudan faktor za bavljenje glumom?

Lep kao glumac Ova tema je sigurno jedna od onih koje ce se uvek pokretati. Koliko i kako fizicki izgled pomaze u poslu i generalno životu. Koliko odmaze. Koliko je bitan, i da li bi neko bio ozbiljnije shvacen da je makar malo manje lep, da ima malo krivlji nos, ili neki ožiljak.. ili prosto samo da je manje lep?! Lepota je u oko posmatrača, nije univerzalna i nije nešto oko čega bi uvek svi mogli da se slože. Na kraju krajeva ukusi su različiti i to treba poštovati, nesto sto je meni lepo, nekom drugom nije i obrnuto. Za ovaj tekst posluziću se slavnim primerom lepote u glumačkom svetu za koji bi se skoro svi jednoglasno slozili Gospodin i Gospođa Smit. Anđelina Dzoli i Brad Pitt.

Definitivno najlepsi Hollywoodski par (pored Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor svojevremeno) Za mene oni su primeri i dobrih glumaca. Mada bi Anđelina bila cenjenija da nije savršena, a opet da ne izgleda kako izgleda sigurno ne bi ni bila tu gde jeste. Kao sto sam vec rekla ovo je kompleksna i velika i zaista BITNA tema.

Lično smatram da nije svim ljudima lagodno pricati na ovu temu, jer mnogi ljudi, kakvi god bili, imaju problema sa svojim fizičkim izgledom, a naravmo samim tim i sa tudjim. Sto se glume tiče, licno smatram da je ova kategorija besmislena. Dobar glumac je dobar glumac, imao on veliki nos ili savrseno simetrično lice. Drugi su kvaliteti i kriterijumi koji određuju dobre glumce, lepota ne bi trebalo da bude presudan faktor. Nakon sto sam rekla svoj stav povodom ovoga iznela bih probleme vezane upravo za ovu temu. -Ukoliko je dobar glumac/glumica lep manje je vredan među kvazi intelektualnim krugovima upravo zbog gore navedinih problema koji ljudi imaju sa samim sobom i naravno mnogih drugih. -Ukoliko je glumac/glumica lep postoje razne predrasude -Ukoliko je glumac/glumica samo lep ne treba biti glumac vec model i ne treba svojim primerom stvarati predrasude ostalim glumcima i glumicama koji se ozbiljmo bave svojim poslom( veliki globalni problem) -Ukoliko glumac/glumica nije prijatnog fizičkog izgleda ( za sebe ili tako su mu drugi rekli pa je to postala univerzalna istina) ne treba se dizati u zvezde, zbog lažne prećutne ravnopravnosti, već mu treba pristupiti kao i glumcu koji je svrstan u “lepe” i gledati se njegov dar. -Takođe lepom glumcu treba pristupiti na isti nacin.

I veliki i najveći problem današnjice zbog koga ova tema upravo i jeste skatljiva su mlade glumice koje ne shvataju da njihova snaga leži u njihovoj autentičnosti( bile one lepe ili ružne) i pokušavaju da liče na zamišljeni ideal lepote, dok zapravo liče jedna na drugu i stvaraju problem. Svakako da smatram da lepota tj. prijatan fizicki izgled moze da ima prednosti. Moze doneti par prilika, moze cak dovesti i do nezasluzenih pozicija. Ali prijatan fizički izgled nije ono sto ce opravdati te prilike i pozicije, vec talenat i inteligencija. Lepota je prolazna, a i opet i uvek za svakoga drugacija. Na sceni i na kameri ona proizilazi iz unutrasnje lepote, iskustva, intelekta, očekivanja, maštanja, želja. Lepota je razumevanje, lepota je srdacnost, lepota je dobrota, lepota je empatija i osećajnost, lepota je lepo vaspitanje, lepota je kultura, lepota je obrazovanje, lepota je svesnost, lepota je svestranost, lepota je prisutnost. I da, u ovom i ni u jednom drugom slucaju jeste presudna.