„The clockwork orange“ ili „Paklena pomorandža“ maestralno ostvarenje Stenlija Kjubrika iz 1971. godine je došlo niotkud i zauvek promenilo poglede na kinematografiju i društvo.
Kada je 1973. godine pod pretnjom zabrane u tada konzervativnom, plavom krvlju obojenom, socijalnim i društvenim borbama protkanom društvu Velike Britanije, pretilo da bude izbrisano iz istorije, poput Feniksa se izdigao i ostao upečaćen i dan danas u istorijskim knjigama kinematografije. Večito upozorenje sta bi moglo biti, kao i predskazanje sta će biti.
„Paklena pomorandza“ je naučno-fantasticni film sa primesama mracne satire i govori o mladom coveku cija se svakodnevica svodi na gubljenje vremena sa svojom bandom dok uzivaju u konstantnim upadanjem u tinejdzersku delikvenciju, nasilje, silovanje, konzumiranje neogranicenih kolicina mleka. I na Betovenu.
Film je zasnovan na noveli Entonija Bardžisa iz 1962. godine. Sama knjiga ima dva alternativna zavrsetka. Prvi za britansko trziste, a drugi za americko. U britanskom, Aleks, glavni protagonista, odrasta i vraca svoj zivot u kolosek dobrog i moralnog. Drugi zavrsetak mnogo je mracniji i u njemu glavni junak odbija moralna načela, odbija da se promeni i prihvati uzde i ulare drustva, da se povinuje zakonima drugih i tako ostaje dosledan sebi.
Film je smesten u totalitarno drustvo gde je maloletnicka delikvencija strogo zabranjena. Aleks, sa svojom bandom posecuje zurku koja je prepuna nasilja, orgija i mleka.
I droge u mleku. Uzivaju u maltretiranju bespomocnih i slabijih. I na svom putu destrukcije, obijaju kucu mladog pisca i njegove zene. Njega će prebiti a, a nju silovati usled čega će, na kraju, nesrećna žena i umreti. Nakon neuspešne pljačke i ubistva jedne starice Aleks će završiti osuđen na 14 godina zatvora.
Najzanimljiviji deo ovog filmskog ostvarenja nastupiće tek nakon još jednog Aleksovog prestupa koji ce se odigrati unutar zatvorskih zidina. Nakon što uz pomoc cimera ubije novog zatvorenika, uprava zatvora ce odlučiti da na Aleksu testira novu, eksperimentalnu terapiju koja se ogleda u besomucnom pustanju filmova o nacistickim zlodelima, a za cilj ce imati da se Aleksu zgadi kriminal.
Nakon nebrojeno mnogo seansi, uprava zatvora odlucuje da je Aleks rehabilitovan i pusta ga na slobodu. Sada, Aleks koji je rehabilitovan, „razoruzan“ i nemocan da se brani od sveta kojog je i nekada bio sam deo, pada u nemilost bivseg partnera u kriminalu koji je sada policajac. Tesko pretučen, Aleks nekako zavrsava u kuci u kojoj je pocinio silovanje. Mladi pisac ga ne prepoznaje i razvija simpatije prema mladicu sazaljevajuci ga zbog njegovih mucnih terapija.
Nakon brojnih peripetija Aleks će na kraju, iskočiti kroz prozor i tesko povredjen završiti u bolnici. Doktori ga vracaju u predjasnje stanje i Aleks se vraca svom starom kovu.
U britanskom izdanju novele, Aleks srece starog druga iz bande koji je promenio svoj zivot i okrenuo se dobrome. On se tada miri sa svojom prosloscu i sam postaje dobra i primerna osoba.
U americkom izdanju, po kojem je i snimljen Kjubrikov film, koji je mnogo mracniji, Aleks nastavlja svoj zivot putem destrukcije, bezakonja i zlocina.
Kjubrik je u noveli prepoznao potencijal i zeleo je da još više šokira gledaoce. Jedna od novina, ona najpoznatija i najzazornija je kada se Aleks priprema da siluje zenu veselo i razdragano, sa decijom radoscu pevuši pesmu Singing in the rain.
Mnogi, kada govore o filmu, ukazuju na to kako obiluje previše naisilnim scenama. Medjutim dublja analiza same priče otkriva nam poruku o moralnim nacelima, a posebno se ističe pitanje – šta je bolje: da covek sam izabere da bude los ili da bude nateran da bude dobar? Da li je nasilno nametnuta slobodna volja dobra?
Autor: Ljupka Cvijić
