Da li bi Vam bilo strašno kada bi znali da se ne razlikujete puno od učesnika Rijaliti programa ako ih gledate? Da li biste se zabrinuli? Šta biste učinili povodom toga, da li biste spas tražili I dalje u tudjoj kući ili svojoj?
Već 14 godina u našim domovima je još jedan dom, slušamo svakodnevno ljude koje ne poznajemo, a prisutni su tu godinu dana, kako čudno, zar ne? Poistovećujemo se sa njima jer živimo svoje probleme kroz njihove, možda ih I zavolimo, vodimo bitke, možda stanemo na njihovu stranu jer to smo tako mi, zavolimo praktično nas u njima jer valjda smo sebe do maksimuma unapredili I zavoleli da ima prostora da delimo I sa čovekom koji je na televizoru, blizu je, zar ne? Dosta smo ih proučavali, imamo I mišljenje o njihovim odnosima, osećamo razne emocije,slatke muke tudje neizvesnosti, ali malo je I naša sada, zar ne? Zaboravimo da posvetimo toliko vremena svojim ljudima, oni na kraju dana imaju svoju kuću, svoj problem sa devojkom koji će sigurno rešiti, a nama ostaje ovo što nas verno čeka kod naše kuće. Dosadno je večeras I uživanje je gledati naše prijatelje koji žive u kući naše kuće, zar ne?
I to je to, mi smo u rijalitiju! Mi živimo rijaliti, ali još gore, pasivni rijaliti.
Ako Vam je odgovor na moje prvo pitanje bilo “NE.”, ja ću to shvatiti kao odričan odgovor na vrlo bitne stavke života, ali za Vas postoji idealno I prosto rešenje, dokle god ima ovih članova odgovora sa “Da.” a I dalje su u PASIVNOM RIJALITIJU, “Postanite deo rijalitija, jer Vam ovi drugi članovi to omogućavaju” U slučaju da Vam je odgovor “DA”,I vi ne želite da budete kao oni, onda ste u velikom problemu, Vi ste problem i Vi podržavate problem.
Dokle god ima gledalaca ima I cirkusa. Dok se vrti – dobro je! Dok se vrte pare, vaše pare, dobro je. Dok se vrte vaše misli, dobro je. Dokle god ima reakcije, naravno vaše, dobro je.
Da li ste voajeri? Jedan istraživački rad je pokazao da ljudi koji pasionirano prate ovakve emisije su ljudi koji su pokazali nadprosečan stepen voajerizma tokom testiranja.
Politika, propaganda, plasiranje gadosti, nemorala, beda u malom, plaćeni pijuni, cirkuzanti. Šta čoveka natera da prisustvuje cirkusu? Ozbiljno pitanje koje bi trebalo da se postavi svakom domu u našoj Srbiji , jer je kod nas rijaliti definitivno u posebnom obliku, šta nas muči? Da li su naši problemi toliko ogromni I nemogući za rešiti da bežimo u ogroman epicentar haosa nerešivog, bežeći od rešivog? Bežimo u problem koji je za nas napravljen. Uskačemo u rupu koja je za nas iskopana. Psiholozi tvrde da gledanje Rijaliti programa može uticati samo na psihološki neizgradjenog pojedinca. Da li nas toliko ima neizgradjenih? Da li je ta cifra 3 miliona? Ni jedan problem na ovom svetu nije veći od nas. Mi smo ono što činimo, mi smo rijaliti igrači? Da li je naša realnost postala rijaliti “Pasivni život u kutiji sa spijunkom laži” ?
Kako ne želite da budete TO, kada je TO VAŠ izbor? Ne želite da budete isti, svesni ste svoje nesvesti, znači da je donošenje odluka I preuzimanje kontrole nad svojim životom sledeći vaš rijaliti. Rijaliti vašeg vremena, gledanje vašeg odnosa, vaših emocija, unutrašnjih razgovora, porodice, prijatelja, smejanje na naše živote. Jer su naši životi veliki, željni novih iskustava, rada, znanja, odluka, kvalitetnih odnosa, posvećenosti. Mi nismo iza špijunke laži, mi smo ispred. Slobodni. Nismo robovi mi, ONI SU.
Autor: Marta Mesicki
