Maratonci sa istim žarom i nakon skoro četiri decenije od premijernog prikazivanja trče svoj počasni krug. Ovaj jugoslovenski film jedan je od najznačajnijih ostvarenja naše kinematografije. Dušan Kovačević je scenario za film napisao tokom studija, u svojoj 24. godini.
Radnja filma svima nam je dobro poznata. Smeštena je u period između dva svetska rata. U centru dešavanja je porodica Topalović, koju sačinjava nekoliko generacija muškaraca. Najstariji član porodice ima 120 godina, najmlađi 25. Svi članovi porodice bave se porodičnim poslom, proizvodnjom i prodajom pogrebne opreme, osim najmlađeg, Mirka, čija želja je da ostavi porodični posao i počne sa snimanjem filmova.
Iako je radnja filma smeštena u maloj srpskoj palanci, većina mesta na kojima je sniman kultni film nalazi se u Beogradu i Pančevu. Kuća Topalovića smeštena je na Kosančićevom vencu, u Zadarskoj ulici, i danas je u prilično lošem stanju. Čuvena replika Ostali samo dugmići, koju izgovara Aksentije Topalović, najbolje opisuje trenutnu situaciju u kojoj se kuća nalazi: oronula, sa oštećenom fasadom, gotovo u raspadu i bez stakla na prozorima. U dvorištu se nalazi mnoštvo umetničkih slika. U prizemlju kuće živi porodica Jerinić, koja se spori sa novom vlasnicom. I dok se bori za svoja prava, porodica istovremeno strahuje od urušavanja kuće. Dok traje parnica, sud ne dozvoljava ni rekonstrukciju, ni rušenje.
I dok danas na svakom koraku i dalje možemo čuti bezbroj replika iz ovog kultnog filma, čini se kao da se jedna posebno izdvaja po svojoj težini.
Šta će biti s kućom?
Autor: Jelena Ćetković
