Kako je epidemija koronavirusa podelila većinu stručnjaka i državnika u misiji da spasu svet od ove pošasti, pitali smo jednu Ljiljanu(46) koja već dve godine živi i radi u staračkom domu u Indijani (SAD) – kako se zemlja u kojoj živi ophodi prema novonastaloj situaciji, da li građani prihvataju nove mere i kako iste izgledaju.
- Kako biste opisali vašu svakodnevicu u ovoj 2020. godini?
Zbog novonastale situacije, mnogo više sati provodim na poslu. Broj radnika je znatno smanjen. Neki su odmah dali otkaz, čim je počela epidemija, a neki su zbog virusa na bolovanju. Tako da mi se svakodnevica svodi na posao i kuću, dok je društveni život jako zapostavljen.
- Šta se to i kako promenilo na vašem radnom mestu otkada je zavladala pandemija koronavirusa?
Mnogo toga, već od marta. Budući da ja radim u jednoj vrsti zdravstvene ustanove prva promena je bila ukidanje poseta. Niko osim zaposlenih ne može da uđe u objekat. Naravno tu su i pojačana higijena radnog prostora, maske, kao i česta testiranja na koronavirus.
Pošto ja radim u kuhinji, totalno je promenjen način serviranja i pakovanja hrane. Hrana se sada pakuje u pakete i nosi se korisnicima u sobe. Nema zajedničkih obroka u trpezariji, kao pre. Takođe nema ni zajedničkih aktivnosti u dnevnoj sobi, društvenih igara, animiranja, što je pre pandemije bilo obavezno i svakodnevno.
- Ima li promena (osim maski i fizičke distance) u lokalima, maloprodajnim i veleprodajnim objektima?
Nema veće promene, osim naravno maske i fizičke distance. Mogu se primetiti manje gužve, ali retko. Čak i za čuveni black friday, koji mnogo znači Amerikancima, nije bilo gužvi.
Što se tiče prehrambenih prodavnica, tu i dalje mogu da se vide manje gužve, ali ne kao pre, ide se u ređe i veće kupovine, što je i odavno navika Amerikanaca.
U restoranima maska je obavezna dok se ne sedne za sto. Takođe svaki odlazak do toaleta, pulta, zahteva stavljanje maske.
- Da li se mogu videti redovi ispred banaka/pošti i sličnih ustanova?
Nema redova. Ovde ispred tih ustanova nikada nisu redovi, pa ni u vreme pandemije.
U početku pandemije nisu ni radile takve ustanove, a sada se koristi najviše drive through. Odnosno obavljanje namerene radnje iz automobila. Iz sedišta svog automobila možete obaviti većinu stvari ovde.
Jedino ako su u pitanju veće papirologije, npr. krediti. Tada se zove banka i zakazuje se dolazak, baš iz razloga da bi se izbegle gužve.
- Kako izgledaju jedne dnevne vesti u zemlji u kojoj živite?
Slično kao i u svim zemljama. Bombardovanje ciframa. Posebno u poslednje vreme, jer je ovo bila izborna godina, kao što svi znamo, pa je sve u znaku toga.
- Da li ste sami bili u situaciji ili poznajete nekoga da je morao/imao potrebu da se testira? Kako je to izgledalo i da li je zahtevalo novčanu nadoknadu?
Ja se trenutno testiram dva puta sedmično. To zahteva ustanova u kojoj radim. Na početku epidemije to je bilo sporadično, pa jednom sedmično, a sada je dva puta sedmično.
Što se tiče testiranja kada je na inicijativu samog građanina, postoji jedna dežurna bolnica u svakom gradu/mestu koja besplatno vrši testiranje. To sam se lično uverila ovog leta kada sam se testirala na svoju incicijativu da bih mogla da putujem.
Testiranje se obavlja isto po principu drive through-a. Prvo dobijete broj, a onda u svom autu čekate u koloni. Kroz prozor automobila izvade vam bris, zatim ostavite podatke i a Lodresu sajta na kojem možete da proverite svoje rezultate koji će biti gotovi u roku od 24h.
- Da li u zemlji u kojoj živite rade šoping centri/kafići, ako da, mogu li se videti veće gužve u njima?
Rade samo sa ograničenim radnim vremenom, izraženo su manje gužve.
- Da li je vaša zemlja od početka epidemije uvodila policijski čas/lockdown?
Ne. Ovde ne postoji konkretno policijski čas niti je postojao od početka epidemije. Samo vanredno stanje koje se ogleda kroz ograničenost rada određenih objekata, ali ne i kretanja.
- Kako se odvija nastava, kako funkcionišu škole i univerziteti?
Sve zavisi od države do države. Sad trenutno u Indijani, škole su ponovo krenule se radom.
- Da li ste osetili ekonomsku krizu koju je donela ova pandemija?
Još uvek ne. Počelo je da se oseća među ljudima, kad se gledaju vesti, mnogo ljudi je ostalo bez posla, i tako su postali korisnici socijalne pomoći, a to je ovde problem jer većina građana otplaćuje svoje stambene objekte preko kredita.
Na početku pandemije građani su dobili pomoć, svi punoletni građani SAD-a koji su radili taksu 2018. i 2019. su dobili stimulans u vidu čeka od 1200$, a deca do 16 godina 600$.
- Da li ste zadovoljni kako se zemlja u kojoj živite bori sa pandemijom?
Pa u suštini jesam. Ovde je sve na bazi preporuke, nije ništa strogo zabranjeno. Ali moram da primetim da su i ljudi vrlo disciplinovani i prihvataju datu situaciju.
Autor: Ljupka Cvijić
