Mnogi roditelji se nađu „u nebranom grožđu“ kada dobiju bebu, a posebno je zamarajuće to što se beba često budi noću jer je gladna, te ju je potrebno ponovo uspavati. Da li je moguće da beba sama zaspi, bez rituala uspavljivanja i koji su koraci ka jednostavnijem i bržem uspavljivanju? Odgovor na ovo pitanje ponudićemo dalje u tekstu.
Mnogi stručnjaci ističu da je stvaranje navike veoma značajno u odgajanju deteta. Doslednost i istrajnost u stvaranju navika glavni su faktori koji utiču na to da se neka navika ustali i održi.
Redosled koji se praktikuje, a koji se završava uspavljivanjem bebe je: kupanje, masaža, obrok, pesmica, krevetac. Bebu treba uspavljivati na jednom mestu, u blizini mesta na kojem spava inače.
Masaža pred spavanje je učinkovitija od čitanja priče, navodi se u jednoj američkoj studiji.
Kada je reč o pričanju priče pred spavanje, nije bitan sadržaj, jer beba svakako ne razume šta joj roditelji govore, već način na koji je priča ispričana. Potrebno je da glas roditelja bude umirujuć i tiši nego u toku svakodnevnih dnevnih aktivnosti. Isto važi i za pesmicu.
Kada se beba probudi u toku noći, savetuje se izbegavanje uzimanja u ruke, pevanje, ljuljuškanje i slično. Cilj je izbeći stvaranje navike kod bebe da je stalno neko uspavljuje. U toku noći savetuje se izbegavanje presvlačenja, osim ako beba nije imala stolicu ili ako joj pelena nije puna. Preterane aktivnosti u toku noći otežavaju ponovno uspavljivanje bebe nakon podoja, tj. flašice.
U toku presvlačenja noću savetuje se da se izbegava pričanje bebi, te nagli pokreti.
Ukoliko se beba često budi noću i plače, savetuje se primena metode „podigni, uteši, spusti“. Potrebno ju je ponavljati sve dok se beba ne uspava, naravno, ukoliko je sita i presvučena.
Postoji još jedna metoda pod nazivom „Metoda dr Ričard Ferber“, koja podrazumeva da se na svaki plač deteta postepeno produžava izostanak reakcije roditelja, tako da beba svaki put za nijansu duže plače, što bi trebalo da dovede do toga da dete navikne samo da se „uteši“, te da se uspava, naravno, pod pomenutim uslovima, da je sita i presvučena.
Takođe, potrebno je izostaviti sve vrste „pomoći“ pri uspavljivanju, kao što su nošenje, ljuljuškanje, maženje, držanje za ruku, stajanje pored kreveta.
Treba naglasiti da navedene „stroge“ mere ne treba upražnjavati ukoliko je dete mlađe od 6 meseci, ukoliko roditelji sa detetom menjaju svakodnevnu rutinu (selidba, putovanje i sl.), te ukoliko je dete bolesno. U takvim okolnostima, koje mogu uznemiriti dete, potrebno je biti popustljiviji, sve dok se dete ne privikne na promenu.
Znate li vi neku „caku“ za uspavljivanje bebe i da li se slažete sa pobrojanim savetima za formiranje dobrih navika u spavanju kod dece?
Autor: Zorana Miladinović
