Hilandarska 7. Nikada nije tužnije izgledalа- urušava se kuća Laze Lazarevića

Kultura

Sve će to narod pozlatiti, ili ipak nije tako? Narod godinama kasnije, ne da neće pozlatiti, nego neće ni spomenuti, ni osvežiti. Narod će zaboraviti, jer je u prirodi čoveka da zaboravlja. Obično ono lepo, ono dobro, ono što nas je zadužilo da ga pominjemo dok nas ima.

Dokaz za prethodne tvrdnje svakako jeste stanje kuće u kojoj je neke svoje najzlatnije dane proveo naš čuveni pripovedač, tvorac srpske psihološke pripovetke, ali i doktor medicine – Laza Lazarević.

Kada prolazite pored ove kuće, prosto osetite tugu i nemar kojim isto mesto odiše. Mala, izbledela tabla nadomak građevine stoji tu da tiho i stidljivo podseti ko je unutar zidina nekada živeo, stvarao.

Veliki književnik će ovu kuću kupiti 1887. godine u avgustu, a u njoj će provesti 4 godine svog života, do svoje prerane smrti,  1891. Objekat će zatim biti prodat „Palilulskoj štedionici“, a 2001. godine posle mnogobrojnih stanara poslužiće za otvaranje „Dečjeg odeljenja Biblioteke grada Beograda“. U nekom periodu postaće nebezbedna za tu svoju funkciju pa će ostati prazna. Ono što stvara posebnu zabunu i zapitanost među građanima, a posebno ljudima koji su poštovaoca lika i dela Laze Lazarevića, jeste činjenica da je objekat, već sada davne, 2011. godine dobio status kulturnog dobra i u vlasništvu je države. Šta koči obnavljanje objekta, i na primer, stvaranje muzeja, bilo kakvog spomena ličnosti koja je to svakako zaslužila?

Današnje stanje građevine ne samo što nikoga ne bi navelo na pomisao da je u njoj živeo jedan velikan čije se pripovetke čitaju u obaveznoj školskoj lektiri, ličnost koja je narod zadužila toliko da jedna državna ustanova nosi njeno ime, nego ono pomalo i užasava i zgražava, s obzirom na to da se fasada guli, zidovi su išarani, a smeće je svuda po dvorištu. Kuća je takođe otvorena širom, nikako zaštićena, pa u nju može ući ko god to poželi i doprineti još više njenom uništavanju.

Zašto danas ima ovakav izgled i puste prostorije, mnogi su zapitani i, sa razlogom, razočarani. A nas zanima, šta bi na ovakav prizor imao da kaže onaj koji je najbolje umeo da pronikne u dušu svojih junaka, njihove borbe i psihološka previranja? Sigurno bi nas nekom psihološkom motivacijom opravdao i u etar pustio nadu Sve će to narod pozlatiti. Nekada, za sada to vreme još uvek nije došlo.

Autor: Ljupka Cvijić

1 thought on “Hilandarska 7. Nikada nije tužnije izgledalа- urušava se kuća Laze Lazarevića

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *