Mnoge su polemike o tome da li su novi načini online nastave jedan korak koji nas bliži potpunoj digitalizaciji ili je ovakav vid učenja samo privid sticanja znanja i završavanja školskih obaveza kako bi se ispunio predviđeni kurikulum? Situacija pandemije korona virusa je doneo mnoge promene u društvu na koje smo se manje ili više navikli, međutim čitav školski sistem, na svim stepenima obrazovanja, je izmenjen za gotovo jedan dan. Roditeljima je kao i deci veoma teško da shvate kada i na koji način prate neki predmet i kako će se vršiti evaluacija s obzirom da je svaka institucija imala autonomiju u odlučivanju kako će na dalje organizovati nastavu. Postoje već mnoge šale na račun sadašnjeg režima koji je formiran tako da svaki profesor zasebno drži predavanje iz nekog predmeta na njemu odgovarajuć način, pa učenici dolaze u situaciju da se sa nekim profesorima dopisuju, sa nekima pričaju pomoću video poziva, a neke čak gledaju na televiziji ili Youtube-u. Ipak za one koji su delom već bili naviknuti na korišćenje pogodnosti tehnike i medija za obrazovanje, vide i sami benefite ovakvog načina rada. Naime iako đacima i studentima fale predavanja i živa reč profesora kako bi najbolje razumeli i usvojili gradivo, neki od njih su i zadovoljni sadašnjom nastavom. Kako navode, sada imaju više vremena za neke slobodne aktivnosti posebno zbog toga što ne troše vreme na odlazak i dolazak.
Omogućena je udobnost i toplina sopstvenog doma, a možda najveći bonus, nekoliko sati više sna. Ipak sa druge strane onima sa slabom koncentracijom ovo može biti protivusluga zbog toga što im popušta pažnja i neretko se isključe ili utonu u san tokom predavanja. Ovaj vid opuštenosti znatno utiče na naš utisak o težini gradiva. Međutim i to ima svoje dobre kao i loše strane jer će nekome pomoći da se oslobodi kada nije konstantno izložen pogledu i kontroli profesora, a sa druge strane neko će steći utisak da je sve već savladao i da je previše lako. Zbog toga i u ovome treba pronaći određenu meru, pa neki profesori zahtevaju konstantnu aktivnost i uključene kamere tokom predavanja. Ono što je sigurno olakšano tokom ove situacije je dostupnost profesora i nastavnika kao i samih materijala. Svi smo se privikli na dominaciju elektronske komunikacije i mnogi materijali su prilagođeni online izvođenju nastave tako da je tradicionalno prepisivanje, kopiranje ili pozajmljivanje iz biblioteke postalo maltene istorija! Takođe prednost ovog načina je opšta edukacija o internet obrazovanju.
Profesori i nastavnicu su nužno morali da se barem delom obuče za online nastavu i usvoje neke od novih veština za potrebe predavanja. Sa druge strane učenici su ovladali svim platformama, aplikacijama, mrežama i ostalim načinima da na najbolji mogući način upotrebe sve ponuđene resurse. Ovo je dakle dovelo do jedne tačke sa koje se definitivno ne možemo vratiti unazad, odnosno na stare oblike bez ikakvog uključivanja tehnike, koji su bili zastupljeni u našim školama i na univerzitetima. Budimo sigurni da će se učenici ipak jednom vratiti u klupe ali sa mnogo više raznovrsnih veština koje će im biti posebno korisne u budućnosti i kasnije poslovima koji su danas postali nezamislivi bez znanja karakterističnih za savremeno doba. Možda će neki zagovornici tradicionalnih koncepcija reći da je obrazovanje stečeno za vreme pandemije neuporedivo lošije nego ono ranije, ali šta će na kraju prevagnuti, vreme će pokazati.
Autor: Tijana Jovanović
