Šta to miriše u Ulici kralja Petra?

Ukoliko živite u Beogradu, ili ste često u poseti ovom čarobnom gradu, a ljubitelj ste sladoleda, sigurno znate da se u Ulici kralja Petra, nadomak pešačke zone, u samom centru grada, nalazi sladoledžinica „Crna ovca”, a da li znate da se u istoj ulici nalazi jedna jedina zanatska parfimerija u ovom gradu?

Do pre par godina, Beograd je imao više od 20 parfemdžija, međutim, pod uticajem rasta popularnosti svetski poznatih brendova, gotovo su svi od ovog zanata digli ruke. Osim jednog čoveka. Njegovo ime veće je od imena komercijalnih brendova, koji liče jedni na druge. Njegovo ime je Nenad Jovanov, a njegova parfimerija nosi ime „Sava“.

Prvu porodičnu radnju ovog tipa pod nazivom „Đurđevak“, na Topličinom vencu, otvorio je njegov stric davne 1941. godine. Nedugo posle otvaranja, katanac je zatvorio vrata ove parfimerije, ali Nenadov otac, koji je bio veliki zaljubljenih u parfeme, 1954. godine otvara današnju radnju.

Ideja je potekla od Nenadovog strica, koji je žarko želeo da otvori privatnu parfimeriju. U tadašnje vreme, ovo nije bila jedina parfimerija u gradu. U tadašnjim drogerijama su se, osim lekova i ostalih kozmetičkih i toaletnih proizvoda, obično mogli kupiti i mirisi. Iako su bili upozoravani od starijih da „Evropa gori“, budući da je ovo područje bilo pod udarom ratova, ambiciozni tandem, koji su sačinjavali Nenadov otac i stric, započinje ovaj posao. Posredstvom ratnih okolnosti, njegov stric odlazi u državnu službu, a otac ostaje sam na čelu ove parfimerije. Na veliku žalost, ova delatnost u porodici traje samo do maja meseca 1948. godine, jer tadašnja vlast smatra da ne treba da postoji privatna praksa, da sve treba biti državno, i radnja biva zatvorena. Ne samo ova radnja, već ostalih 30.000 samostalnih zanatskih radnji raznih profila. Shvativši da je ovo bila greška, vlast dopušta da sve ove radnje iznova započnu svoj „biznis“. Tada se ponovo otvara parfimerija Nenadovog oca, ali na lokaciji na kojoj se sada nalazi: u Ulici kralja Petra, broj 75. Izgled današnje radnje je identičan onom izgledu koji je imala još u doba kada je otvorena – prenosni telefon, sat na baterije, fiskalna kasa, jedine su izmene koje je doživela ova parfimerija. Nenad je u to vreme radio za Saponiju iz Osijeka, međutim, sa raspadom tadašnje zajedničke države, ostaje bez posla. Srećom, imao se gde vratiti. Njegovo utočište bila je porodična radnja, o kojoj je mnogo znao, jer je još od malena učio, ni ne sanjajući da će se baviti ovim poslom.

Pedesetih godina je parfimerija „Sava“ proizvodila i kreme, pudere, sredstva za negu lica i tela, ruževe, lakove, maskare i rumenila. Sa racionalne tačke gledišta, kako je i sam Nenad govorio, masa proizvoda prestala je biti isplativa, zbog industrijalizacije, pa je to dovelo do prestanka proizvodnje više od polovine preparata. Serijska proizvodnja, propraćena lepim pakovanjima i reklamama koje su okupirale interesovanje javnosti, zatvorila je mnoge samostalne zanatske radnje. Problem je što, kako kaže Nenad, cena samo futrole za ruž (a sadržaj futrole treba takođe proizvesti) je enormna u odnosu na cenu krajnjeg produkta koji on prodaje, dakle, neisplativost je konačno presudila proizvodnji mnogih autentičnih preparata. Ovaj parfemdžija istančanog sluha izdvaja miris dobro poznatog parfema, „Šanel 5“, koji je neprevaziđen, a koji datira još od 1921. godine. Verovatno ste znali, ovo je u ženskoj konkurenciji, najprodavaniji miris na svetu. Deo tradicije ove parfimerije jeste da, iako ste ušli samo da istražite, ili tačno znate po koji ste parfem došli, Nenad neće dopustiti da napustite njegovu radnju nenaparfemisani. Parfemi se u ovoj radnji ne proizvode samo po recepturi klasičnih, već dobro poznatih imena iz sveta mode i kozmetike. Dakle, može se uraditi unikatna kombinacija na osnovu želje mušterije. Za dobar parfem morate imati kvalitetne sirovine, od dobrih rafinerija, tvrdi vlasnik ove radnje.

Jednom prilikom lično sam posetila radnju ovog predivnog i finog čoveka, koji je bio ljubazan i posvećeno mi objašnjavao pojmove koje smo mi, laici, često u stanju da permutujemo: kolonska voda, toaletna voda, parfemske vode i parfemi.

Godine 2015, kada je bila održana Noć muzeja u Beogradu, organizatori su osmislili poseban zadatak za Nenada – napraviti po jedan autentičan miris i u ženskoj i u muškoj konkurenciji, a ti su parfemi, simbolično, dobili imena „Beogradska noć“.

Čitalac je, verovatno, do sada poželeo da sazna pomalo i o Nenadovim kolegama iz radnje. Međutim, broj ljudi koji radi sa ovim čovekom jednak je nuli. On sam radi na proizvodnji, administraciji, prodaji. Premda je ovako veliki posao uraditi samostalno veoma teško, njegova zamisao je da se za sve postara sam, kako bi i cena mirisa bila pristupačnija. Kao što je Nenad u detinjstvu pomagao svom ocu, vrzmao se po radnji i učio zanat, tako i njegov sin upoznaje ovaj svet, kako bi na njemu ostala briga o radnji, nadajmo se. Na taj način nastaviće da živi porodična tradicija, ali i da Ulica kralja Petra bude obogaćena autentičnim mirisima načinjenim s ljubavlju i pažnjom.

Dakle, ukoliko želite da pobegnete od komercijalnih mirisa, od ustaljenih i uobičajenih nota, prepoznatljivih mirisa sa kojima se susrećete svakodnevno, posetite Nenadovu parfimeriju, i sami, ili uz njegovu pomoć i sugestiju, odgonetnite note parfema koje volite, iskoristite ih kao bazu za vaš autentičan miris, ili kreirajte neki sasvim novi. Parfimerija „Sava“ vas, već decenijama, čeka na istom mestu, u Ulici kralja Petra 75.

Autor: A. Pavlović