Inteligencija je nešto na čemu radimo celog života pokušavajući da je unapredimo. Paralelno sa onom koju razvijamo kroz obrazovanje i na kojoj je najveći akcenat, postoje i drugi oblici inteligencije, koji su često zapostavljeni. Jedan od njih je upravo emocionalna inteligencija. Često ljude procenjujemo sa izrazima „zreo“ i „nezreo“ ali na to se može gledati kao na čitavu kombinaciju osobina. Kada je osoba emocionalno zrela, ona je pre svega svesna svojih osećanja i ume da prepozna i iskaže svoje emocije. Iz toga naravno sledi i upravljanje sopstvenim emocionalnim životom, za šta nam se neretko čini da nismo sposobni. Mnoge greške na početku nastaju zbog toga što se plašimo da priznamo sebi postojanje određenih osećanja. Uzroci toga su često greške iz prošlosti, stečene traume ili strahovi od neuspeha. Međutim da bismo ih prepoznali, prvi korak je da o njima i govorimo. Nije nepoznato da žene važe za mnogo zrelije od muškaraca. To se delom može pripisati tome što žene redovno pričaju sa svojim prijateljicama o svemu što im se dešava. Pričom o sopstvenim problemima osim što osećamo olakšanje zbog izbacivanja besa iz sebe, mi i čujemo glasno svoje misli i prihvatamo svoja osećanja. To je upravo više od pola rešenja nekog problema koji nas trenutno muči.
Osim toga emocionalna inteligencija je isto koliko razumemo sebe toliko i da razumemo druge. Usklađivanje sa tuđim osećajima i njihovo poštovanje je možda jedan od najtežih zadataka. Empatija je osobina kojoj svi teže ali takođe nisu svi u stanju da je jednako razviju. Ona uključuje i kognitivnu i afektivnu sferu naše ličnosti zbog čega je i ne mogu osetiti osobe koje nisu emocionalno inteligente. Ovaj svet bi bio mnogo drugačiji kada bi svi umeli da „sagledaju stvari tuđim očima“, da se „postave na tuđe mesto“ i da se saosećaju sa nekim. Kada bi svi imali visok nivo senzibilnosti i osetljivosti za druge, međusobno bi se pomagali i ne bi bilo toliko bespomoćnih ljudi. Oni sa vrlo visokim nivoom empatije su posebno osetljivi kada su u pitanju životinje. Te osobe imaju veštinu stvarnog razumevanja njihovim emocija, što je još teže zbog njihove nemogućnosti da govore.
Emocionalno inteligentne osobe su sjajni prijatelji, koji znaju da slušaju i razumeju, a takođe su i vrlo dobre osobe jer teže tome da pomognu. Kako bismo ostvarivali kontakte i učinili svoj život bogatijim neophodno je razvijati se u pogledu emocionalne inteligencije. To je pravi recept za sticanjem moći nad upravljanjem sopstvenim životom iz čega neminovno slede sreća i zadovoljstvo!
Autor: Tijana Jovanović
