Digitalno nasilje i tipovi zloupotrebe u digitalnom okruženju

Društvo

Organizacija za borbu protiv trgovine ljudima „Atina“ objavila je analizu nasilja i zloupotrebe u digitalnoj sferi, pod nazivom „Iza ekrana“. Reč je o iskustvima 178 devojaka i žena koje su tokom poslednjih 5 godina, dakle od 2015. do 2020. godine, koristile programe podrške i zaštite koje „Atina“ nudi građanima.

Analiza pokazuje povezanost između trgovine ljudima i digitalnog zlostavljanja. Kada govorimo o počiniocima zloupotreba u digitalnom okruženju, dominira nasilje koje je počinjeno od strane nepoznate osobe sa 40%, dok se na drugom mestu nalaze počinioci poznati žrtvi, odnosno partner 20%, društvena grupa 8% i članovi porodice 8%. Prepoznat je i učinak pomagača, to jest službenih lica koja imaju pristup podacima, a on iznosi 4%.

Kao jedan od najčešćih vidova zloupotrebe u digitalnom okruženju navedeno je proganjanje. U odnosu na počinioce, proganjanje najčešće vrše članovi porodice i partneri. Mnoge od žrtava suočile su se i sa digitalnim pretnjama. Njihov cilj je, na prvom mestu, zastrašivanje u svrhu povlačenja prijave ili promene iskaza u krivično – pravnom postupku. U ostalim situacijama, pretnje su se odnosile na to da će neki sadržaj nastao u privatnom kontekstu biti objavljen, ili je bilo reči o direktnim pretnjama po život i zdravlje, u cilju ugrožavanja bezbednosti.

Od ukupnog uzorka, 63% ispitanica je pretrpelo snimanje i distribuciju digitalnog sadržaja bez saglasnosti a u kontekstu trgovine ljudima. U najvećem broju slučajeva radi se o sadržaju sa elementima pornografije ili sadržaju kojim se otkriva identitet i lokacija žrtve, te joj se time ugrožava bezbednost.

Analiza je pokazala da je 30% žrtava trgovine ljudima bilo vrbovano preko interneta. Cilj vrbovanja je bila dalja eksploatacija (trgovina ljudima), ili su žrtve vrbovane kako bi se nad njima izvršio neki drugi oblik nasilja (silovanje, razbojništvo, fizičko nasilje…). Počinioci su najčešće osobe poznate žrtvi, ali ređe bliski prijatelji ili partner. Pokazalo se da je, najčešće, osoba koja ih je trafikovala imala u posedu sadržaj kojim ih je ucenjivala i primoravala na različite vrste eksploatacije.

Programska menadžerka organizacije „Atina“ Jelena Hrnjak objašnjava da analiza govori i o tome da je ovaj specifičan vid nasilja postao skoro neizostavan način prisile, kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im,  neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri čak i deca. S tim u vezi, svrha ove analize jeste i da spreči da digitalne zloupotrebe postanu „nova normalnost” i fenomen na koji će javnost, zbog njegove učestalosti, postati ravnodušna, pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, a samim tim i manje važno.

 

Tipovi zloupotrebe u digitalnom okruženju

Sajberbuling (Cyberbullying)

Ovo je pojam koji obuhvata niz uznemiravajućih ponašanja na internetu. Sajberbuling je uglavnom prisutan među mladima i može uključivati pretnje, sramoćenje ili ponižavanje u digitalnom okruženju. Pod ovim pojmom se često smatra vršnjačko zlostavljanje na internetu, gde pojedinac ili grupa vršnjaka ima za cilj da omalovaži drugu osobu i nanese štetu njenom ugledu, ličnosti i dostojanstvu.

Doksing (Doxing/targetiranje)

Doksing označava ponašanje u okviru kojeg jedna osoba (dokser) prikuplja podatke o drugoj osobi, analizira ih i tendenciozno objavljuje s namerom da ih prikaže najčešće u negativnom svetlu koje odgovara dokseru, sa jasnim ciljem da nanese štetu drugoj osobi. U doksing takođe spada i objavljivanje podataka o ličnosti, kao što su adresa stanovanja ili kontakt podaci (broj telefona) kako bi se osoba uznemiravala ili joj se na drugi način nanela šteta.

Sajberproganjanje (Cyberstalking)

Pod sajberproganjanjem podrazumeva se niz uznemiravajućih ponašanja koja su izvršena više puta ili s regularnošću, koja obično uzrokuju da žrtva trpi strah, anksioznost, poniženje i ekstremne emocionalne povrede. Ovde spada i slanje poruka, pozivanje, slanje glasovnih  poruka kako bi se osoba koja je meta napada držala u stanju uznemirenosti i straha. Važno je naglasiti da sajberproganjanje ne mora da uključuje i direktne pretnje, već se odnosi i na one aktivnosti koje izazivaju osećaj bespomoćnosti i kontinuiranog stresa.

Neovlašćen pristup tuđim podacima (Hacking)

Hakovanje predstavlja upadanje u tuđi elektronski uređaj ili na mrežu. Često se izvodi s namerom da se napadne i inkriminiše druga osoba, te da joj se nanese šteta putem krađe podataka ili narušavanjem njene privatnosti.

Impersonacija (imitiranje ili lažno predstavljanje)

Impersonacija može da se odnosi na kreiranje lažnog profila, kao i na korišćenje tuđeg identiteta. Svrha impersonacije jeste da se u ime druge osobe prave dogovori ili da se osoba koja joj pribegava lažno predstavlja.

Namamljivanje (Catfishing)

Termin ketfišing koristi se za opisivanje situacije u kojoj se neka osoba namamljuje na susret ili u vezu, pomoću izmišljenog onlajn identiteta. Razlika u odnosu na impersonaciju je ta, što se u slučaju ketfišinga treća strana namamljuje na susret ili davanje informacija.

Osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja (Revenge porn)

Osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja jeste vrsta zloupotrebe koja podrazumeva objavljivanje sadržaja bez saglasnosti osobe koja se na snimku ili fotografiji nalazi. Počinilac ovde koristi odnos sa žrtvom, zahvaljujući kojem je i došao do spornog sadržaja, kako bi žrtvi dalje naneo štetu. Jedan od podoblika ove forme nasilja je i sekstoršn (sextortion) i predstavlja pretnju objavljivanjem eksplicitnog materijala zarad iznude novca ili ponižavanja žrtve.

Ostali tipovi zloupotreba u digitalnom okruženju

Pored navedenih tipova digitalnih zloupotreba/uznemirivanja/nasilja, u savremenoj literaturi srećemo i pojmove kao što su: troling ( Trolling – kontinuirano postavljanje, uglavnom negativnih, komentara), DOS napadi (Denial of Services – opterećivanje/napadanje mreže kako bi se izazvao pad sistema) i svoting  (Swatting – prijavljivanje policiji i drugim organima, najčešće lažnih požara/bombe, u cilju izazivanja panike i straha).

Autor: Sofija  Marković

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *