Svestrana i talentovana glumica Anja Mit govori o svojoj karijeri, o ljubavi prema umetnosti, o svom „prvom hlebu“, otkriva koje je to mesto na kojem se igra kao dete, kao i to čijem se pozivu uvek rado odazove.

Kultura Showbiznis

 

Nekada se mišljenja kritike i javnosti ne podudaraju sa mišljenjem samog umetnika. Javnost te je upoznala nakon serija “Komšije”, “Istine i laži”, a šta je ono po čemu ćeš ti pamtiti svoje početke, koja je to uloga koja ti je posebno prirasla srcu?

 

  • Komšije mi jesu do sada najdraža uloga, i uvek će biti, zato što je to moj prvenac i time sam se i predstavila publici. To je moj prvi hleb, od kog je sve krenulo. Naravno, izdvojila bih i druge projekte, “Istine i laži” su napravile jedan medijski bum, pa sledi nešto drugačije u “Urgentnom centru”.

 

Budući da potičeš iz muzičke porodice, da li je to ono što te je usmerilo u odabiru tvoje karijere, ili je to došlo spontano? Verovatno si oduvek imala talenat koji si ispoljavala od malena.

 

  • Još kao dete ja sam pevala, glumila, imitirala, pravila predstave po kući, po školi, i samo sam želela da budem u centru pažnje, da nekoga zasmejavam. Sve je krenulo tako. I pošto su mi roditelji muzičari, i da nisam htela, bila sam usmerena ka tome. Išla sam sa ocem po muzičkim studijima, ili sam bila sa mamom u pozorištu. Od malena mi je plasirano sve to i nekako se “primilo”.

 

Hajde da kažemo da si imala i malo sreće zbog toga što su tvoji roditelji kao umetnici takođe razumeli tvoju potrebu da kreneš tim putem. Mnoga deca koja žele da se bave glumom budu sputavana i obezhrabrena upravo od strane roditelja, koji su u strahu jer od tog zanimanja „nema hleba”.

 

  • Što se toga tiče, ja jesam zahvalna što su me roditelji podržali. Ne mogu da pričam iz ugla roditelja jer još uvek to nisam, ali veoma je važno da slušate svoje dete. Ukoliko ga odvraćate od nečega što ono želi, i prema čemu iskazuje potencijal i naklonost, tim pre će ono izrasti u nesrećnog čoveka. Nekad je pametno i slušati dete, ali naravno, još uvek ne mogu da pričam iz ugla roditelja.

 

Kao ljubitelj pozorišta više cenim tu vrstu umetnosti, a imajući u vidu da si ti aktivna na oba polja, šta je ono što izdavajaš kao, uslovno rečeno, lepše, i šta za tebe predstavlja veći izazov?

 

  • Zaista ne mogu da izdvojim. Ja sam mislila da će mi karijera izgledati drugačije, da ću prvo biti aktivnija u pozorištu, pa onda na televiziji, ali me je televizija uzela pod svoje za sad. To su potpuno dve drugačije strasti od kojih ne mogu da odaberem jednu. Publika u pozorištu je živ kontakt, energija je potpuno drugačija i za glumce i za publiku. Snimanje je, opet, nešto drugo, tako da ja ne mogu ni bez jednog ni bez drugog.

 

Iza tebe su i neke sinhronizacijske uloge. To je Park čudesa, ako se ne varam. Da li je lakše ili, ipak, teže kada se ne nalaziš likom ispred ekrana, već iza kulisa?

  • Sinhronizacija crtanog filma, koliko god to delovalo lako i kao zabava, jako je naporna. Sve je suprotno od zabave i šale. Zato što vi samo svojim glasom, bez ikakve mimike i vaše pojave morate da dočarate svoj lik. Naravno, tu je animirani lik, u vidu crtanog filma, ali prosto morate da stojite glumački iza toga. Baš sam srećna što sam radila sa Draganom Vujićem – Vujketom i Dušicom Novaković, koji su režirali crtane filmove. To je, opet, u potpunosti nešto drugačije i od televizije i od pozorišta. Obožavam to da radim, izigram se kao dete, i rado se odazovem svakom takvom pozivu.

Da li, u slobodno vreme, preferiraš odlazak u bioskop ili u pozorište? Koji je tvoj kolega kojeg izdavajaš kao nekog čiji rad posebno ceniš?

 

  • Pre svega, jednostavno nikoga ne mogu da izdvojim, jer poštujem i cenim sve kolege, svima se divim. Drago mi je i ponosna sam što Srbija ima toliko darovitih glumaca. Kada je odlazak u bioskop ili pozorište u pitanju, ja toliko vremena provodim na sceni ili na snimanju, da, kada se vratim kući, poželim da se malo udaljim i odmorim od televizije, ali podjednako volim oba.

 

S obzirom na to da si završila Akademiju umetnosti, koja je tvoja poruka za buduće umetnike, pošto javno mnjenje smatra da taj poziv ne garantuje stabilnost na finansijskom planu? Da li su dovoljni samo talenat i trud ili i još neki X faktor? Kako se istaći?

 

  • Treba verovati i biti uporan, odlučan, istrajan i unikatan u svom radu. Biti identitet za sebe, prepoznatljiv i ne ličiti ni na koga. I naravno, ne isticati se skandalima, već isključivo svojim talentom.

 

Oprobala si se i u pevanju. S tim u vezi, da li je to za tebe nešto trenutno ili ćeš se možda pevanju posvetiti u budućnosti?

 

  • Zanimanje glumca je otvoreno u smislu da uključuje razne talente, zbog toga i volim svoj posao. Ja sam se oprobala i u plesu, muzici i pevanju, ali – da li vidim sebe kao pevača? Ne. To je sasvim nešto drugo.

 

U duhu predstojećih praznika, ali u skladu sa merama protiv širenja virusa, kakvi su tvoji planovi za novogodišnje praznike?

 

  • Pre svega, planiram da taj period provedem u miru, poštujući mere, čuvajući zdravlje, i to preporučujem svima. Ne pravim nikakve velike planove, to će biti u porodičnoj atmosferi, uz neku večeru. Do sada smo se navikli na nova pravila, i treba da se ponašamo onako kako je bezbednije za sve nas.

 

Autor: A. Pavlović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *