Nedavno je širom zemlje odjeknula vest o vršnjačkom nasilju koje se dogodilo u okolini Leskovca. Nekoliko maloletnih lica vršilo je psihičku i fizičku torturu nad dečakom sa posebnim potrebama, dok je njihova drugarica sve to beležila kamerom.
Vesti slične ovoj sve češće dolaze do medija i polako postaju deo naše svakodnevice. Šta se to dešava sa današnjom omladinom? Gde grešimo u njihovom vaspitavanju?
Statistika pokazuje da gotovo svako dete tokom svog odrastanja prođe kroz neki oblik nasilja. Većina njih to ne prepozna ili lakše prebrodi, ali postoje i oni kojima nasilje narušava kvalitet života i na njih ostavlja velike posledice. Najzastupljeniji oblik vršnjačkog nasilja je verbalni, koji se manifestuje kroz ogovaranje, ismevanje, vređanje, ali poslednjih godina zabeležen je veći broj fizičkog nasilja, pa čak i seksualnog uznemiravanja. Adolescenti često za svoj problem ne nalaze rešenje, pa se neretko odlučuju na samoubistvo. Svima nam je dobro poznat slučaj mladog Alekse Jankovića, čiji se roditelji aktivno bore da više nijedno dete ne doživi njegovu sudbinu.
Život u vreme svakodnevnog tehnološkog napredovanja kao da nam svima nameće neke nove vrednosti, a to se posebno odražava na najmlađe. Danas ne odgovaraš društvu ako nemaš markiranu garderobu ili najbolji mobilni telefon. Na internetu često pronalazimo govore mržnje, u crtanim filmovima oblike nasilja. Rasprave u rijaliti programima, koji su dostupni svima, veoma poražavajuće utiču na omladinu. Deca dobijaju sve manje pažnje, što se negativno odražava na njihovo ponašanje.
Postavlja se pitanje kako zaštititi decu od dece?
Ovo je tema koja se tiče svih nas, a problem je u tome što se na rešavanju vršnjačkog nasilja radi isključivo sa decom. Malo je onih škola koje u ovu temu uključuju nastavnike, direktore, i najvažnije – roditelje, a njihova uloga je od ključne važnosti, jer „sve potiče od kuće„. Svaki roditelj mora prepoznati i najmanju promenu u dečjem ponašanju i odmah reagovati, bilo da je u pitanju nasilnik ili žrtva nasilja. Statistika pokazuje da su nasilnici ranije bili žrtve nasilja, pa se tako mora podjednako raditi sa oba deteta. Roditelj se mora obratiti razrednom starešini, psihologu, pedagogu, nadležnim institucijama i zajedno sa njima raditi na rešavanju ovog problema. Deci je potrebna pomoć i podrška svih onih koji su uključeni u njihov život.
Autor: Jelena Ćetković
