Broj zaraženih HIV virusom u porastu

Društvo

 

U Srbiji ima oko 3.100 HIV pozitivnih građana, od kojih se oko 2.500 leči u zdravstvenom sistemu, prema podacima Klinike za infektivne i tropske bolesti. Iz udruženja „HIV asocijacija Srbija“ – HIVAS ukazuju na važnost rane dijagnoze, kako bi se na vreme počelo sa terapijom i time sprečila progresija SIDE.

Krajem 2017. godine u Srbiji su postali dostupni lekovi koji HIV od smrtonosne infekcije pretvaraju u hroničnu. Redovna terapija omogućava da se kod osobe koja je pozitivna postigne nedetektabilan broj kopija virusa u krvi, čime se smanjuje i mogućnost daljeg prenošenja.

Krajem prošle godine u Srbiji je zabeležen nagli porast broja zaraženih. U periodu od januara do novembra 2019. zabeleženo je 175 novih slučajeva, što je najveći godišnji porast od početka ovog veka. Među novozaraženima bilo je osam puta više muškaraca u odnosu na žene. Muškarci koji imaju odnos sa drugim muškarcem predstavljaju najrizičniju grupu za oboljevanje od HIV-a, a kasnije i od SIDE.

Trend porasta broja zaraženih virusom ukazuje na nedovoljnu svest građana o važnosti testiranja i to odmah nakon što se pojavi najmanja sumnja da je do prenosa virusa došlo, ako ne i preventivno. Najviše testiranja se obavi u Beogradu i Vojvodini, te se pretpostavlja da u manjim sredinama ljudi još uvek ne shvataju važnost ranog uspostavljanja dijagnoze. Testiranje na HIV, kao i na hepatitis C,  besplatno je u svim savetovalištima i infektivnim klinikama u zemlji.

Izlečenje je moguće?

Početkom marta ove godine, engleski medicinski žurnal Lanset preneo je vest da je u jednoj londonskoj bolnici muškarac izlečen od HIV-a. Adam Kastiljo drugi je čovek u svetu koji je uspeo da se u potpunosti reši virusa. Pre njega je u tome uspeo Timoti Braun iz Berlina. Oba pacijenta lečila su se od raka transplantacijom matičnih ćelija. Pacijentove imune ćelije menjaju se ćelijama davaoca koje su imune na virus, te on gubi mogućnost da se kopira po telu.

Ovaj vid terapije nije korišćen za izlečenje pacijenata koji nisu bolovali od kancera, jer su tretmani agresivni, a lekovi koji se godinama koriste za kontrolisanje infekcije dovoljno su dobri da obezbede pacijentima dug i zdrav život. Ipak, ovo otkriće moglo bi da doprinese pronalasku genetske terapije u skorijoj budućnosti.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Testiranje na HIV

Najpre, treba još jednom napomenuti da je testiranje na HIV virus besplatno i bez zakazivanja tokom cele godine, a ne samo 1. decembra kada se obeležava Svetski dan borbe protiv HIV-a. Test se naplaćuje samo onda kada je razlog testiranja putovanje, viza, dobijanje posla…

Prvi deo testiranja je razgovor. Nadležni lekar informiše potencijalno zaraženu osobu o kakvom virusu je reč, šta podrazumeva život sa HIV-om, kako izgleda uzimanje doživotne terapije i slično. Posle toga, odlazi se u ambulantu gde se vadi krv a rezultati stižu za dan ili dva. Saopštavanje rezultata se nikada ne obavlja telefonom ili putem mejla, iako se kod ostalih analiza krvi to može raditi. Kada testirani/a dođe po svoj rezultat, a on je pozitivan, lekar koji je sproveo testiranje razgovara sa pacijentom o razvoju virusa, vrsti terapije, promenama do kojih dolazi i upućuje ga u neko od savetovališta, ukoliko pacijent ima želju i potrebu za tim.

Smatra se da je period inkubacije virusa do dva meseca od rizične situacije. Tada je moguće dobiti lažno negativan rezultat. Takođe, moguće je dobiti i lažno pozitivan rezultat i to zbog trudnoće koja još nije otkrivena, nekih drugih infekcija ili vakcina primljenih u periodu pre testiranja. Zbog ovakvih situacija, testiranja se najčešće ponavljaju.

Kada je reč o maloletnicima, oni na testiranje moraju da dođu u pratnji roditelja ako su mlađi od 16 godina.

Najefikasniji vid podrške je parnjačko savetovanje.

Parnjačko savetovanje je vid pružanja informativne i emotivne podrške od strane osobe koja ima iskustveno znanje vezano za specifičnu temu, a najčešće i slične osobine kao osoba koju savetuje. Reč je o odnosu jedan na jedan i u Srbiji se sprovodi kroz programe različitih udruženja građana. Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Batut prepoznali su i priznali važnost ove usluge. Uprkos tome, savetovanje se ne finansira iz javnih fondova, već udruženja podnose prijave za ovakve projekte kod međunarodnih fondacija.

Većinu ovih aktivnosti finansirao je Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije. Fond je bio prisutan u Srbiji od 2006. do 2014. godine, a potom je ponovo uključio našu zemlju u svoj delokrug 2019. godine.

 

Pokazalo se da parnjačko savetovanje ima pozitivne efekte na mentalno zdravlje i svest pacijenata. Oni koji se savetuju češće koriste usluge socijalne zaštite i pre se odlučuju da prijave diskriminaciju i zahtevaju zaštitu svojih prava.

Sahranjivanje u crnim vrećama

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u članu 56. nalaže da se prema posmrtnim ostacima lica zaraženih HIV-om postupa tako da ona ne mogu biti izvor zaraze za druge. Praksa je takva, da se telo preminulog iz bolnice doprema u kapelu u crnoj vreći koja se ne sme otvarati već se tako sahranjuje. Njima je, prema Pravilniku o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima, negirana i higijenska obrada pre sahranjivanja.

Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje opravdava odluke donete Pravilnikom.

„Iako je profesionalna izloženost HIV-u kod poslova koje pogrebnici obavljaju nepoznata, propisi HIV tretiraju na isti način kao sve druge lako prenosive zarazne bolesti, gde je opravdano i od javno-zdravstvenog interesa primeniti dodatne mere opreza“, objašnjavaju iz Centra.

 

Autor: Sofija Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *