Osećate da Vam manjka energije, bezvoljni ste i često posežete za slatkišima? Obratite pažnju na nivo insulina i glukoze u krvi.
Insulinska rezistencija, koja se sve češće detektuje i to kod pripadnica lepšeg pola, predstavlja metabolički poremećaj.
Radi se, zapravo, o tome da ćelije tela postaju otporne na insulin. Pankreas, koji je smešten iza želuca, proizvodi hormon insulin. Insulin pomaže da ćelije metabolišu glukozu kako bi se koristio za energiju koja je telu neophodna. Insulinska rezistencija, dakle, predstavlja nesposobnost tela da efikasno koristi insulin. Preciznije, umesto da se razlaže, glukoza se nakuplja u krvi.
Negativna posledica ove metaboličke promene jeste moguća pojava dijabetesa tipa 2 ali i oboljenje od predijabetesa. Dakle, još uvek nema toliko šećera u krvi da bi se to smatralo dijabetesom ali je neophodno ovakvo stanje držati pod kontrolom kako do istog ne bi došlo. Nije nužno da će doći do pojave dijabetesa, ali je posebno važno da se reguliše način života. Pod tim se misli na pravilnu i što zdraviju ishranu i aktivno vežbanje.
Treba imati na umu da insulinska rezistencija može biti povezana i sa drugim neadekvatnim stanjima u telu kao što su masna jetra, arterioskleroza, akantoza nigrikans i reproduktivne abnormalnosti kod žena. Policistični jajnici mogu ukazivati na postojanje insulinske rezistencije.
Pod većim pritiskom od pojave rezistencije na insulin jesu pojedinci kod kojih postoji nasledni faktor i oni koji su gojazni, neaktivni, pod stresom ili imaju povišen krvni pritisak i povišen nivo holesterola i triglicerida u krvi, ali i trudnice.
Zašto kažemo da je ovo bolest modernog doba?
Jednostavno je. Stil života koji većina nas neminovno vodi usled sve bržeg tempa, radnih i privatnih obaveza, kako bi bili u skladu sa vremenom u kome živimo, vrlo lako dovodi do stresa i brojnih drugih promena u telu.
Što se tiče simptoma koji bi mogli ukazati na prisustvo insulinske rezistencije, u početku ih ne mora biti. Može se desiti da se godinama ne uočava nedovoljno očigledna promena, a posebno ukoliko se ne proverava nivo glukoze u krvi. Dok se detaljnim analizama ne utvrdi ovo stanje, moguće je osetiti manjak energije, bezvoljnost, izraženu potrebu za slatkišima, nadutost, tromost, ali i neregularni ciklusi. Važno je da se navedeni simptomi, ukoliko postoje, ne ignorišu i da se adekvatnim pregledom utvrdi kakvo je stanje organizma.
Na kraju, insulinska rezistencija nas ne ugrožava životno, već nas podseća da je krajnje vreme da se okrenemo zdravom načinu življenja koji je već dugo zapostavljen.
Autor: Ana Damnjanović
