Na današnji dan pre dve decenije zauvek nas je napustio Haris Brkić. Mladi košarkaš, zamenik kapitena Partizana bio je velika nada srpskog sporta i dan danas njegov prerani odlazak budi žaljenje i nevericu.
Svi se često vraćaju na taj 12. decembar 2000. godine kada je nepoznati napadač ispalio hice na mladu nadu srpske košarke i postavljaju pitanja: „Kako?“ i „Zašto?“ Ni danas, 20 godina od nesrećnog događaja, na ta pitanja nema odgovora. Majka pokojnog košarkaša, kao i brojni poštovaoci lika i dela Harisa Brkića, polako gube nadu da će se misterija ikada razrešiti.
Kako je govorila majka preminulog Harisa, Radmila Brkić, u emisiji „Majke šampiona“ – istraga je bila otežana jer nije moglo da se dođe do motiva zbog čega bi to neko počinio, a zatim i sasvim usporena. Ona je istakla da je upravo to i muči nakon svih ovih godina – što ne može da dokuči ni jedan jedini razlog zašto bi neko oduzeo život njenom sinu. Ističe da nema ništa od kazne koju bi počinilac dobio, samo želi da ga pita: „Zašto?“.
Roditelji su za nesrećan slučaj saznali preko televizije. Majka se priseća da je Haris taj dan izašao ranije, uz dozvolu trenera, jer je imao let za Istanbul zbog evroligaškog meča sa Efesom.
Haris Brkić je tokom svoje kratke, ali bogate karijere osvojio četiri titule šampiona Srbije, kao i tri nacionalna kupa. Igrao je uglavnom za Partizan i jednu sezonu za Budućnost. Nakon tri dana borbe za svoj život, preminuo je 15. decembra 2000. godine, a sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu.
Ostaće večno žaljenje i pitanje kakvom putanjom bi njegova karijera išla ovih 20 godina od kako ga nema.
Autor: Ljupka Cvijić
