Jedna od najčuvenijih ljubavnih priča iz svetske književnosti svakako je ona između Ane Karenjine i Vronskog. Samim tim što je roman Lava Tolstoja „Ana Karenjina“ jedan od najprevođenijih knjiga ikada napisanih, malo ko za njih dvoje nije čuo, ali je manje poznato da je inspiracija za lik Vronskog istorijska ličnost.
Tolstoj je za svog junaka Vronskog inspiraciju našao u pukovniku Rajevskom. On je odraz mladog i obrazovanog vojnog oficira sa zavidnom karijerom. Obrazovan je i pametan, ali vodi rasipnički život u kome nema mesta za ljubav. Kada upozna Anu menja se iz korena i jedini njegov cilj i smisao života je ta žena. Na kraju romana, nakon što Ana izvrši samoubistvo, Vronski odlazi da pomogne srpskoj braći u ratu protiv Turaka. I tu se završava priča o Ani i Vronskom, a počinje priča Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog.
Nikolaj Nikolajevič Rajevski bio je ruski pukovnik i srpski dobrovoljac. Učestvovao je u bici kod Taškenta, bio je misionar Sveslovenskog saveza, učesnik je srpsko-turskog rata. U bici za Gornji Adrovac kod Aleksinca je izgubio život. Dok je Tolstoj još uvek pisao roman, 5. novembra 1876. godine Rajevski je poginuo.
Rajevski je unuk proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, dok mu je otac Nikolaj Nikolajevič bio general-lajtnant. Osim imena, Tolstojev Vronski je od dede i oca nasledio i vojnu slavu. Porodica je bila jako ugledna. Majka mu je bila Ana Mihailovna Barazdinoj, po rečima savremenika, jako lepa, ugledna i obrazovana žena. Zajedno sa mlađim bratom Mihailom završava fizičko-matematičke studije na Moskovskom Univerzitetu. Nikolaj je pokazivao veliko interesovanje i za književnost i istoriju slovenskih naroda. Brat se kasnije oženio kneginjom Marijom Grigorijevnom Gagarin, dok se Rajevski bavio raznim javnim i državnim poslovima, a prema legendi odlazi iz Rusije zbog zabranjene ljubavi.
Nakon pogibije u bici za Gornji Adrovac njegovo telo bilo je sahranjeno u porti manastira Svetog Romana u Đunisu. Iz manastira je najpre telo preneseno u Beograd. Za vreme opela u Sabornoj crkvi činodejstvovao je prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom sveštenika. Na opelu je bio prisutan i kralj Milan. Telo je uz najveće počasti ispraćeno za Rusiju.
Na mestu gde je poginuo u Gornjem Adrovcu podignuta je crkva Sveta Trojica, u narodu poznata kao šerena crkva. Mesto za gradnju crkve kupila je kraljica Natalija, dok je izgradnju platila Grofica Marija, žena Mihaila, brata pukovnika Rajevskog. Od puta pa do ulaza u crkvu posađeni su drvoredi lipa koje su, prema narodnim pričama, doneseni iz sela Razumovske u Ukrajini, sa imanja porodice pukovnika Rajevskog.
Prema još jednoj legendi, na dan svoje pogibije Nikolaj Rajevski je rekao svojim saborcima da mu je želja da mu srce sahrane u Srbiji, a da telo prenesu za Rusiju. Srce mu je sahranjeno u manastiru Sveti Roman, da večno kuca u Srbiji
